Treba ukinuti sve poučne moralke o tome kako treba biti dobar/dobra, kako se dobro dobrim vraća, kako se dobro ponašanje i djela šire poput valova na vodi i nikada ne znaš gdje će završiti, na čijoj obali, i kako će "lepet tvojeg dobra" promijeniti život nekome na drugoj strani planete. Iskreno, baš me briga. Stvarno mi je prekipjelo i ne znam što ću sljedeće napraviti.
Ne znam kako kod vas, ali kod mene u uredu situacija je takva da se neradnici, ljenčuge, zabušanti, šlampavci i samozadovoljni umno ograničeni egoisti nagrađuju na razne načine, npr. ništa ih se ne pita što rade (ne daj bože, jer mogli bi eksplodirati, a to se nikako ne smije dozvoliti, mislim to da se uzrujaju), hoda se oko njih ko po jajima da nešto krivo ne bi shvatili, tj. pomislili da je netko nezadovoljan njihovim neradom, ljenčarenjem, zabušavanjem, šlampavošću i samozadovoljnim umno ograničenim egoizmom - nikako se ne smije dozvoliti da oni naslute da netko o njima misli da su onakvi kakvi jesu, pa se pazi da im se ne naruši niti jedno ljudsko pravo koje uključuje njihov nerad, ljenčarenje, zabušavanje, šlamperaj i samozadovoljni umno ograničeni egoizam.
Mislim, sve to je neophodno zaštititi jer su takvi ljudi neophodni u jednom uredu i ne daj bože da bi oni bili nezadovoljni.
A da bi se to postiglo, oni koji nisu takvi, oni koji za jednu plaću pokrivaju 3-4 radna mjesta, koji rade i NJIHOV posao (naravno da ovi to ne saznaju da se umjesto njih obavio posao koji je bio hitan ili koji je dobro trebalo napraviti pa im se zato to nije moglo povjeriti), oni koji ni kad im krv lipta i imaju slomljena rebra (čitaj: ko ja prije mjesec dana kad sam se raspala na betonu) ipak dolaze na posao trpeći bolove i ne idući na bolovanje, koji pitaju prvo: imate li što protiv ili bi li vam odgovaralo da ja uzmem jedan slobodan dan u dvije godine trostrukog neplaćenog rada, dakle, od takvih se onda traži da budu puni razumijevanja za SITUACIJU. Jer, zna se, da SITUACIJA može biti samo ovakva kakvu sam opisala, dakle da su jedni poput mene kreteni koji trebaju razumijeti ove posebne individue i ići im na ruku, naravno na vlastitu štetu.
Jer kao mi smo pametni, mi ćemo shvatiti.
A to što ja shvaćam je da ja ovako "pametna" radim za druge, imam obzira prema onima koji imaju obzira samo prema sebi i koji sve svoje privatne stvari stavljaju u prvi plan, očekujući i naviknuti da ja nemam privatnih obaveza i stvari. Ja imam samo posao, svoj i njihov. I naravno, mnogo razumijevanja.
E, koji sam ja kreten.
I sad pitam ja vas, jel to urođeno, odgojeno, jel se može mijenjati, jel ima nade da ja jednom kažem: DOSTA, od sada sam i ja sebi prva, a vi stoti i jebe mi se živo jel kome paše što ja moram kardiologu i to hitno, pa odem jer imam uputnicu, a ne pitam prvo sve ljenčuge, šlampavce, zabušante i samozadovoljne umno ograničene egoiste jel to njima odgovara. Recite.
Post je objavljen 25.09.2008. u 09:46 sati.