Prvo da kažem...Brundo je udomljen...i to koliko čujem u jako dobre ruke...sretno Brundo!
Nadalje...pitali su me treba li sa psom stvarno toliko raditi koliko mi radimo...paaaa...mi ne radimo ništa puno ni posebno...jednom do dva puta tjedno u klubu po sat i pol i svakodnevno u šetnjama, koje se trudim raznoliko osmisliti, radimo po pola sata do sat vremena. A koliko i treba li raditi...možda najbolje ovako...sa psom se radi svaki dan, osim kada je pas bolestan...psi vole raditi, to im životu daje smisao...kroz rad sa psom stvara se i poboljšava odnos vodič-pas...probajte...vjerujem da ćete uživati.
Ja sam jučer, s namjerom da psu dignem želju za treningom i da ga izmotiviram, osmislio šetnju od sat i pol vremena...prvo dvadesetak minuta da pas obavi fiziologiju i da se opusti, onda oko pola sata rada i onda pola sata igre sa psima te nakon toga desetak minuta igre sa mnom...ne zvuči loše.
U smislu treniranja i igre opremio sam se slasnim zalogajčićima raznih boja i oblika te lopticom koja nam je u posljednje vrijeme sve veća i veća fora. Uzeo sam nagradice koje su se svojom veličinom, oblikom i mirisom razlikovale od onih koje obično koristimo jer sam želio time psa zainteresirati za red motiviran hranom, a loptica je trenutno nepogrešiva motivacija. Odlučio sam kombinirati motiv hrane i igračke...pa da vidimo...
Krenuli smo mi tako, pas je obavio šta treba, pronjuškao okolicu i tada sam ga veselo pozvao k sebi...pas je dojurio sav s pitanjem u očima "kaj treba, kaj treba???!!!"...pozvao sam ga uz nogu s lijeve strane, znate da se sada trudimo raditi jednako i sa lijeve i sa desne strane...pas se besprijekorno postavio uz nogu...iznenađen time što pas za razliku od jučer radi ko sat, izvadio sam slasni zalogajčić i nagradio psa. Pozvao sam psa da nastavimo hodati tako da on hoda uz moju lijevu nogu...kao što se radi pri početničkom učenju psa na hod uz nogu, u ruci sam držao slasnu nagradicu i tako dobio psa da znatiželjno i veselo hoda uz mene njuškom približenom vršcima prstiju moje ruke koja opušteno stoji uz tijelo...svakih nekoliko koraka psu bi dao nagradicu i pohvalio ga...nakon tridesetak koraka sam se zaustavio, pas je uredno sjeo uz mene i naravno bio nagrađen. Totalna razlika od jučerašnjeg treninga...pa naravno...danas smo odmorni, opušteni, nabrijani na rad i uz to opremljeni psu zanimljivim motivima za rad.
Nakon što smo se malo poigrali lopticom ponovili smo vježbu hodanja i zaustavljanja uz lijevu stranu...sve je bilo sasvim korektno napravljeno...pa smo nastavili raditi ali na način da sam psa nagrađivao samo kod zaustavljanja...i to je sve bilo napravljeno sasvim dobro. Nakon toga opet malo igre lopticom da se opustimo, ali sam nakon igre lopticu iskoristio kao motiv te ju držeći u lijevoj ruci pozvao psa na već opisanu vježbu hodanja s razlikom što sam ubacio okret...okret u psa...taj okret se izvodi tako da se praktički u mjestu okrenete za 180 stupnjeva, a pas to prati tako da je čitavo vrijeme uz vašu nogu i to na način da guzu zabacuje i tako održava priključak...to smo radili malo na široko, ali je to već bilo puno bolje nego prije, nisam želio forsirati već sam psu želio pokazati da ti okreti nisu ništa strašno, za početak sasvim dovoljno dobro...nakon okreta napravio bih još nekoliko koraka i zaustavio se...kada bi pas mirno sjeo uz nogu veselo bih ga nagradio bacanjem loptice i igrom. Ponovili smo vježbicu nekoliko puta i nastavili dalje šetati.
Nakon što je pas malo pronjuškao i opustio se pozvao sam ga da napravimo par okreta u mjestu u komandi uz lijevu nogu...na moj veseli poziv pas je veselo dotrčao i okrete u mjestu, koji ni prije nisu bili problem, odradili smo savršeno...namjerno sam ovim htio završiti trening kako bi pas zadovoljan sobom zbog dobrog rada otišao u igru sa psima koja mu je zapravo bila nagrada za dobar trening.
Ah kako su se samo veselo naganjali...hvala bogu skuplja se dobra ekipa i ljudi i pasa...bude baš OK...pas je bio zadovoljan.
Na povratku kući još smo se malo poigrali lopticom i preskakali smo neke klupice i provlačili se ispod njih...onako, agiliti igra...
Došli kući...pas je zadovoljno poklopao i bubnuo opušteno spavati mažen rukom sretnoga vodiča...ili ti mene...pa da, bio sam sretan jer smo se izdigli iz pada motivacije, skoncentrirali se i pas i ja, i na kraju krajeva baš smo se lijepo zabavljali...neka nam bude tako svaki dan...
Ugodan vikend...
Post je objavljen 19.09.2008. u 08:01 sati.