krenule su i bure. malo ranije nego inače.
drage su mi ove rujanske.
nekako su iznenadne.
nedostaje mi moj grad. majka, otac, baka, djed i brat. nedostaje mi pas kojeg nema već osam godina. što sam stariji to više uviđam sličnosti između naših karaktera. volio sam tog psa. on je bio prvo što sam ugledao nakon povratka iz italije.
ležao je u kutu iza staklenih vrata.
kad je bio sasvim mali znali smo ga stavljati u lonac u kojem je volio spavati.
slušao je samo mog oca i mene, iako sam bio dijete. nikad ga nisam držao na lancu, već bi ga primio za krzno na vratu, možda sam mu zato i bio drag. ma zajedno smo rasli.
pod stare dane se razbolio. počeli su mu ispadati zubi i propadati kralježnica.
mrzio sam majku i oca kada su mi rekli da su ga uspavali. morali su. bio je jako bolestan.
buck, ovo je za tebe.
Post je objavljen 17.09.2008. u 23:19 sati.