Iz vrelog ljeta, preko noći, u suru, duboku, predzimsku jesen. To nam je nova sudbina. Još smo i sretni.
- Zamisli da je u petak još trideset u hladu, a da nas u subotu ujutro dočeka snijeg? - tješi me prijatelj.
- A zašto ne bih zamislio da je čitave godine ugodnih dvadeset pet, da imamo šest žetvi i tri ciklusa berbe voćaka i vinograda godišnje, četiri godišnja odmora i samo jednu neturističku sezonu, od Božića do Nove Godine? Što mi to znači, zamisli ovo, zamisli ono? Daj se uozbilji...
- Ti se uozbilji! U zadnje vrijeme samo cendraš nad klimom i vremenom! Tu se ništa ne da, zato prestani! Ja te hoću utješiti, a ti me isprdiš! Odoh ja doma, a ti se smrzavaj! – naljutio se prijatelj.
- Uh, dobro, oprosti, daj se smiri. Hoćeš još jednu pivu? – mitim ga nekako.
Prijatelj mrmlja, udobrovoljen:
- Dobro, može. Ali daj mi toplu, neću iz frižidera. Hladno je, znaš...
Post je objavljen 15.09.2008. u 12:25 sati.