Ispovijed male mace…..
….. znam da će sada biti komentara….glumataš, odlaziš, dolaziš…..ovom rečenicom zatvorit ću im usta…
….točno tako, dok ti se ne desi misliš da si bolji nego ti slabići, a onda shvatiš da si jednaki slabić kao i oni….
…nije me briga, svi imamo trenutke slabosti koje priznajemo ili ne priznajemo… tražimo se, neki se pronađu, neki se pogube po putu a neki kao pronađu se, a još uvijek su pod okriljem traženja….
…. Neka vaša razmišljanja stiskala su omču oko moga vrata i bio je dovoljan tren i sve ono vrijeme koje sam uživala s vama otišlo je u nepovrat…
…..prije godinu dana počela sam pisti iz sada više nije bitnog razloga, izmjenjivala poneki mail sa nekim meni dragim blogerima, proživljavali smo nekad lijepe a nekada i ružne trenutke, rastajali se , sastajali, tješili i kudili… prijateljevali i ljubovali…
Prijateljstvo i ljubovanje me je koštalo….…… bježanja, brisanja……
………..O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi…..
prije samo godinu dana da mi je netko rekao da ću raditi to što jesam, rekla bi mu da nije normalan…. A sad mi se čini da sve ono ta sam u životu rekla da neću raditi, radim i ludim pomalo,ali sigurno…..
…… ali ne, odluka je pala i nije me briga kome paše a kome ne, ne želim razmišljati o tome….
Ne želim komentare prihvaćati previše k srcu (barem ne nečije) …svatko ima pravo na život …ma kakav god on bio treba ga živjeti jer je jedan jedini….. osim nama macama, imamo ih po potrebi!!!!
S jednom velikom razlikom….. na posve DRUČKIJI način…..
Post je objavljen 13.09.2008. u 22:19 sati.