Davno , neznam tocno kad, jednog jesenskog vikenda smo se vozali po nekim seoskim putevima, a prenocili smo u jednoj kucici, nasih prijatelja pokraj rijeke.
Kad smo dolazili pocetkom vikenda cesta je bila suha, u medjuvremenu je pala velika kisa, pa kad smo se vracali kuci svi su se puteljci pretvorili u blatne potoke. Trebalo se vratiti u grad , a to je postala avantura .
Auto nam se zaglaviio u blatu i ostali smo tako, ni naprid ni nazad . Svi smo izasli van i smisljli kako izvuci auto . Pier je pronasao rijesenje , sa obliznjih je stabala iskidao grane i polozio ih kao tepih na blatnjavi put, onda sam ja sijela za volan , a dijeca i Pier su gurali auto , poslije nekoliko pokusaja i dodavanja jos grana, uspijeli smo auto izvesti iz blata i dovesti na malo bolji dio ceste.
Svi osim mene su bili prljavi ko prasci od blata, zato su se oprali sa vodom koju smo imali u autu i ukrcali se da bi nastavili put.
Kad smo sijeli i krenuli , nesto je pocelo strugati ispod auta , Pier je izasao i vidio da se nekoliko grana uhvatilo oko kotaca i ispod auta . Nakon dosta muke i voznje naprijed nazad uspio je izvaditi grane .
Ali se je cijeli ponovo izamzao od blata , a vode vise nije bilo. Pier je stavio ruke u zrak i sjeo pokraj mene a ja sam vozila .
Vozila sam neko vrijeme u nadi da cemo naici na neki izvor vode ili tratoriu i da ce se tamo oprati , ali bila je nedilja i sve je bilo zatvoreno, a do glavne ceste je bilo jos dosta puta, a krajolik je bio nenaseljen .
Pier:
- I sto sad mislite da cu ja ovako stati do kuce ?
- Ne Pier , sad cu smisliti nesto.
Vozila sam jos malo i gledala negdje nekakvu lokvu ili bilo sto , ali bas niceg nije bilo. naposlijetku sam stala na prosirenju pokraj puta i gledala okolo , niceg nigdje nije bilo osim sume. Malo sam prosetala i vidijela da iza nekih stabala ima jedan veliki drveni pan . Pomislila sam tad , Pa bar da se popiskim kad sam tu .... I u tom trenu mi je sinula ideja .
Vratila sam se do auta , djeci sam rekla da ne izlaze, da nebi opet bilo problema sa izmazanim rukama i nogama pa su ona ostala u autu . Piera sam pozvala van , otisli smo iza stabala , popela sam se na onaj panj, podigla haljinu , spustla gacice , i cucnula.
- Ajde Pier dodji .
Pier je sa cudjenjem gledao sto sad , i nije mu bilo jasno sto je trebao raditi .
Kad sam mu obijasnila , osmijeh mu je dosao na lice .
Sagnuo se i stavio ruke medju moje noge , polako sam ispustala mlazeve stedeci dargocijenu tekucinu, a Pier je pazeci da nijedan mlaz ne propusti uspio oprati ruke.
Kad je bilo gotovo , podigla sam gacice , spustila haljinu , sisla sa panja i poljubila Piera.
- Jesi li vidio da ima rijsenje za sve...
Polubili smo se usred sume , .
Kad smo se vratili djeca su pitala sto smo radili tako dugo? .
Odgovorila sam im da smo dugo trazili malo dragocijene tekucine da Pier opere ruke.
Post je objavljen 07.09.2008. u 23:08 sati.