Marketing
Loš vikend
U subotu sam osjetio ono čemu sam se najmanje nadao nakon napornog petka. Ženski shopping u pravom smislu te riječi. Provesti tri sata u jednom trgovačkom centru (što je još i malo) za mene je budimo realni, makljaža. 
Iz Konzuma izađem s punim kolicima za 15 minuta ako nema gužve na kasi. Bez uvrede ženskom rodu, ali ja jendnostavno nisam takav tip. Kada nešto kupujem, onda znam što točno želim, kolko mi čega treba i gdje to od prilike mogu dobiti. Ovo silno pretraživanje izloga, isprobavanje "tisuće" krpica i slično, jednostavno meni ne ide. OK... Priznam, nekad i ja znam malo sliniti i pregledavati tehničku robu, ali onda s tim ne davim ženske frendice, curu ili nekog trećeg koga to eventualno nebi zanimalo. Kada sam čuo da su dvije poznanice bile u trgovačkom centru malo više od 8h, dva puta sam molio da mi to ponove. 8h biti u trgovačkom centru!?!?!? 
Kada sam već pristao ići, bio sam pomiren u sebi da to moram izgurati. Na stranu kaj su me leđa boljela. Čak mi je lagana šetnja i dobro došla, ali nemoj me gladnog držat. Sve može, ali me nemoj silit gladovat ako baš nije neki jako bitan razlog. Meni kruli u želucu dok okolo prenašam afingere sa suknjicama, košuljicama i tome slično. Odma mi pada moral. Moram biti iskren do kosti i reći kako sam malo i oči napasao 
, ali me ponekad ni to ne utješi jer gladan ko termit ne znam biti 
Preko vikenda sam zgutao šaku brufena i to ne malih doza, ali bol u leđima nikako ne prolazi. Bio sam lud ko šiba. Još od večeri prije. Nisam se mogao pomaknut. Čak ni WC nisam bio u stanju normalno obaviti. 
Gadno su me leđa uhvatila. Izašao sam iz WC-a spuštenih gaća i hlača i gledam se kak debilno izgledam. Proklinjao sam sudbinu, zidare (oni su indirektno krivi za leđa), shopping... Sve mi je bilo na tapeti! I taman na večer kada je bol počela popuštati i davati mi određenu nadu kako sve lagano prolazi, jutro me suočilo sa prestrašnom stvarnošću. Ni mrdnut se nisam mogao. Opet šaka brufena i osposobio sam se za kolko tolko normalno funkcioniranje. Kuhao sam ručak i kada je sve bilo skoro gotovo uspio sam se popiknut na kabel i prosut se pred vratima radione. J*** sam majku opet svemu malo prije navedenom (posebno zidarima) 
. Jedva sam se ustao s poda.
I kako opisati vikend koji sam proveo u shoppingu, s bolovima u leđima, padom na kojem mi nebi pozavidio ni Jackie Chan i ne ni najmanje, ali ni najviše bitno, bez sexa? Blaži oblik armagedona. Tako skoro, ne ponovilo se. 
Post je objavljen 02.09.2008. u 14:31 sati.