Marketing
Žiwot ide dalje...*
uvaljena u krevet.razmišljam.slušam muziku.grlim malog Tedija.
imam probleme.svatko ih ima.samo čekam neku osobu da mi pomogne.nekim realnim razmišljanjem.ne baljezganjem.nekome kažem za problem,a komentar bi bio nešto tipa ''joj,jebote,ajme,ajoj'' i slično.i onda dođu neke osobe.pametne i realne šta me prosvjetle nekim rečenicama,što mi se urežu u podsvjest pa razmišljam o njima...
citiram Mentalca:''Eh, evo da ti komentiram post. Prvo što sam zamjetio je kako svoj život uspoređuješ sa tuđim životima, to je krivi stvar, zauzmi stav da je tvoj život jedinstven i da uopće nije ni približno dobar kao tuđi životi.
Koliko god imala dobrih i bliskih osoba jednog dana sve će one otić i nestat, ipak ostat će uspomena na njih ko što ti imaš na svoju baku uspomenu, no nemoj se shrvat time što je više nema jer da je ona živa nebi te voljela gledat takvu. Ja sam isto tako izgubio takvu baku ali sam jednostavno prihvatio da tako mora biti, da je to život.
Ne shvaćam zašto bi si netko htio oduzet život koji je poklon da se napravi nešto i uživa u njemu, nemogu shvatit osobe koje svaki trenutak života gledaju kao nešto najgore što im se moglo dogodit, takve bi slao psihijatrima, koliko god bio protiv tih psihijatara jer su retardirani filozofi...
Čitamo se, uživaj ;)''
I sad mi recite da ja mogu nakon toga bit tužna.Taj komentar jednostavno vuče osmijeh na lice.Ima pravo.Treba se uživat u svom životu pa kakav god On bio...
citiram *Čupavu*:''ti si ovime samo dobila novog anđela na nebu koji te sigurna sam čuva od gore.....'' (govori o Baki.)
na taj način dosad nisam ni razmišljala ali ona ima pravo..stvarno.
i na kraju sad bi citirala Seku...ali onda bi trebala prepisivat sve njene komentare,poruke na mobitelu,poruke na facebooku i slično.Nju ne trebam ni citirati...Jer me uveseljava već sama činjenica to što Ona postoji.I postojat će još dugo godina.Do staračkog,Seko,do staračkog..............:):):)
i tak se ja samo bacim u krevet.prekrijem se plahticom i nabim si Maidene i počne pjesma:''I'm the man who walks alone...'' i ja si pomislim...''e pa ja ne.'' dok god imam moja dva anđela...ja ne hodam sama.nikako.i zaspim...ujutro me dočeka preko šest poruka...slane u razno vrijeme...Rudi(sreća dolazi u Zabreg sutra.jedva čekam da ga vidim.),Seka(hvali se kako joj je jebachki bilo na koncertu.),Nimac(mislio da se nekaj ljutim..aww.mišek.)...i tako...žiwot kao da postaje bolji kad imaš podršku pa makar broj podrške bio ispod pet,nema veze.jer svatko od njih daje maximum...i jebeno sam im zahvalna..i vračam istom mjerom..
samo mi je drago što znam da sam nečiji tamo 'Tedi' i 'Bebica'...pusa:
Seki.
Nimcu.
Struji (lom...).
*Čupawoj*.
Mentalcu.
Rudiju.
<333
Post je objavljen 24.08.2008. u 10:10 sati.