Marketing
Pentax Optio W 30
Eto, vratih se sa mora, imao sam i vremena i volje poigrati se sa podvodnim kompaktima, pa da napišem štogod o tome.
Prva dva tjedna godišnjeg, koristio sam Optio W 30, specifikacije su na prethodnom postu pa nebum gubio vrijeme sa njima. Već u startu sam znao da mi objektiv hvata preusko. Objektiv od 38 mm žarišne (u leica formatu) je već u startu normalac. Okej za portrete i hvatanje trenutaka na suhom, ali zaboravite fotkanje više od 3 čovjeka za istim stolom. Situacija se ispod površine još više sužava, tako da najširim kutem vidno polje odgovara objektivu od cca 60 mm u leica formatu. Daleko od toga da je neupotrebljivo, al kak me široki kut oduvijek privlačio, doživio sam to kao svojevrsni hendikep. A baš sam želio snimat podvodne pejsaže 
I taj limit od tri metra dubine, nekak sam baš bio skeptičan glede toga, ono zanimljivo je sigurno dublje od toga 
I tako razočaran, skupim ja hrabrost i zaronim sa njim. Baš me kopkalo kak bu to preživio. Dihtunzi na poklopcu za karticu i bateriju mi nisu ulijevali baš povjerenje, al ajde, valjda znaju dečki u Pentaxu ...
I tako snimih prvi pejsaž sa njim:
...i još jedan...
S vremenom sam skužio da za ovaj tip fotkanja širina objektiva i nije presudan faktor. Mikropejsaži, i još k tome podvodni nude dovoljno prostora za kreativnost i zezanciju, a pogotovo na godišnjem odmoru kad je vani +35°C, a u vodi +26°C. Jednostavno nisam niti izlazio na suho. Maska na glavu, fotić oko vrata, igranje po plićaku dok sunce malo ne popusti.
Dubina od 3 metra hendikep? Kajgod. Ionako je sve ispod toga toliko plavo da ni autolevelsi više ne vraćaju boje u normalu. Sve kaj je udaljeno više od tri metra od fotića je jednostavno plavo. Mislio sam da će blic biti od pomoći, ali svjetlost pod vodom slabi još brže nego na suhom (to bi bilo i logično) no osim što ne osvjetljava baš efikasno, ubija kontraste, i kaj je najgore od svega, na svakoj fotki koju sam ubio blicem ima hrpa osvjetljenih točkica (planktoni, mikroorganizmi, smeće) ispred fotića. Ko da fotkam kroz sniježnu mećavu.
Slijedeći zadatak mi je bio uslikat nekakav zanimljivi portret ispod vode. Tu je širina kuta već postala problem. Jer ako mi je model predaleko, sve je plavo i mutno. Ako je blizu, sve je dobro, al ulovit kadar je još veća muka. Uz puno pokušaja uspio sam ulovit nekolicinu zanimljivih, od kojih evo i jedan ovdje:
U principu, za složit ok fotku, najljepše je ulovit kakvu zvijezdu, u čistom moru, u plićaku si narihtat kadar, i to je to
I tako bih se igrao do kraja godišnjeg da me ekipa iz NeoOrbisa nije počastila usred ljeta sa najfriškijom igračkom o kojoj bute čitali u idućem postu.
Post je objavljen 17.08.2008. u 01:54 sati.