Kao zatvorenik u kuli bez pogleda na svijet, u tami, umornim rukama grebem po zidu još jednu recku...još takovih četiri i eto godišnjeg...
Daj bože da ovaj tjedan što prije prođe pa da se moja mala obitelj ne razdvaja narednih nekoliko tjedana...
Kad tako razmišljam...pada mi na pamet prošlogodišnji odlazak na more...beba i ženica još su bile u komadu...pas ludo štene...i baš smo se veselili ljetovanju...i pas se veselio...pa ne znam baš...
Od trenutka kada smo se počeli pripremati za odlazak na more pas je bio van sebe...stalno je hodao za nama...valjda u strahu da ne odemo bez njega....stalno nam je ležao na putu...stalno nas je imao na oku...zavlačio se kraj posloženih torbi i kutija...motao se pod nogama...vjerujem i da nije spavao tih nekoliko noći...
A ujutro na dan polaska...kada sam posudice za hranu i vodu spakirao u pasoruksak...drama...uzvrtio se i uznemirio pas...nije znao kud bi i šta bi...
Ma smirivali smo mi ludo štene i govorili mu da ide s nama ali ništa nije pomagalo...
Kada sam odnio sve stvari u auto i vratio se po psa, on je žalosnih očiju s upitnikom nad glavom mirno gledao u mene kako izlazim i iznosim i posljednji paket...ja sam ga promatrao krajičkom oka i kao krenuo zatvarati vrata bez da sam ludo štene pozvao da izađe...kada sam zastao sa zatvaranjem vratiju i pozvao psa...pih, u maniri najboljih svjetskih sprintera pas je izjurio iz stana uz veselo mahanje repom i opskakivanje oko mene...kod auta sam ga morao vezati jer od njegovog ludovanja nisam mogao do kraja posložiti stvari...kad smo krenuli pas se smirio..i stoički podnio put...čak i čekanje u trajektnoj luci na plus četrdeset...
Ove godine pas je još na miru...ili još ne kuži da se spremamo na put...ili, a nadam se da je tako, nam u potpunosti vjeruje i zna da ide sa nama...
Samo još četiri dana...
Post je objavljen 11.08.2008. u 07:55 sati.