Napiknula mi je neki dan moja frendica pasoznalka na nos...kad se čita tvoj blog ispada da si ti neki pasoguru, neki iberznalac...pa ću u današnjem postu pokušati dočarati kako ja nipošto nisam savršenstvo bez mane, zapravo daleko od toga...ja sam samo čovjek, čovjek koji se trudi biti što bolji drug svome psu...a vjerojatno niti u tome uvijek ne uspijevam...
Iz prije napisanoga proizlazi jasno...JA NISAM LICENCIRANI VODITELJ TEČAJA POSLUŠNOSTI...jednako tako...JA NISAM POZNAVATELJ PSEĆEG PONAŠANJA SA STUDIJSKOM DIPLOMOM...ja sam...SAMO PASOVLASNIK KOJI IZNOSI SVOJA ISKUSTVA I STAVOVE...
A kako ne bi ispalo da pasonja i ja stalno imamo idiličan odnos eto jedne male priče...
Govorio sam kako moj svojeglavi pas pubertetlija koristi moju nemoć u kontroliranju njegovih kakova i piševa kako bi neobavljanjem istih izmuzao ekstra šetnju ili produljivanje šetnje...
E pa sada je to eskaliralo...
Pas u ranojutarnjoj dvadeset i pet minutnoj šetnji nije želio obaviti kak...i vratili smo se kući...nakon toga ženica i beba povele su pesonju u šetnju, ali po mjestima koja se očito psu ne sviđaju, te je pas i u toj šetnji preskočio obaviti kak...da bi nakon dva sata počeo predstavu pod nazivom "sila mi je sila mi je" te u toj predstavi odigrao završni čin u kojem pas istovari hrpetinu i pol pred ulaznim vratima stana jer očito od svog tog stiskanja više nije mogao izdržati trpiti...pas se ponaša apsolutno zdravo...jede, igra se, pije, nije skvrčen i miran, sasvim normalno izgleda...nakon istovara pred kućnim pragom pas je bio izveden u šetnjicu kako bi se utvrdilo jel ima kakav proljev...ma ne, pas ima mekšu kakicu i to vjerojatno zbog tog svog trpljenja i neredovitog obavljanja...i u popodnevnoj dugoj šetnji pas se ponašao normalno, kakica je i dalje bila mekaniška, ali pas je obavio istovar kao i obično, s jedinom razlikom što je dva puta zastao i prducnuo onako po malo ostataka te mekaniške...na večer je pas normalno i s veseljem pojeo uobičajenu porciju dehidrata...mirno odmorio i mazio se te prije spavanja bio izveden u kratku šetnju za svaki slučaj u kojoj je opet obavio mekani kak...onako...nije bilo nekog pretjeranog trčanja kao kada pas ima klasični proljev pa ne može držati niti dva metra, nego je pas čak i potražio mjesto koje mu najbolje odgovara, onako u svom stilu. Noć je prošla potpuno mirno i uobičajeno...pas je spavao kao top...
E sada...dolazi nam opet ranojutarnja šetnja...pas na očigled izbjegava obaviti kak...ja produljujem šetnu, ali pas niti ne želi skrenuti i pronjuškati svoja uobičajena kak mjesta nego hoda ispred mene i krevelji mi se...ja kuham...pozivam psa uz ali on ne želi doći jer zna da sam ljut...ja skrivam ljutnju i veselo pozivam psa uz no pas odlazi od mene uz kreveljenje...stepem psa za šiju jer svojim ponašanjem ruši moj autoritet (mrzim to, sad ću biti jadan na sebe danima)...pas se postavlja uz...OK, idemo doma...no čim smo ušli pred stan pas počinje zijevati uz škripanje (to vam zvuči kao kratki cvil) što je standardni znak za nisam zadovoljan, malo mi je sad nelagodan osjećaj, znaš gazda nisam obavio posao, a i šetnja ti nije bila nešto, samo pola sata...na taj cvil ja odgovaram lajnom preko njuške...TOTALNO BEZVEZNA ODGOJNA METODA KOJU NE TREBA PRAKTICIRATI...pas shvaća da mi je pregorilo zbog tog njegovog glumatanja...i pokunji se...
Mislim...nisam trebao tako reagirati...trebao sam ostati miran...znam...ali jednostavno mi je pregorilo...
Do daljnjega psa šetam samo ja...za mog bivanja na poslu pas će biti doma...to će mu i onako biti standardni dnevni ritam kada ženica krene raditi...nek se privikava...nek razmisli...nek shvati...nije on centar svemira...
Post je objavljen 08.08.2008. u 07:36 sati.