Jeste li se ikada potukli sa psom...onako...pas se postavi na vas, vi nedate na sebe i izbije tuča...nadam se da niste...prema pričama znam da to nije niti malo ugodno...hvala bogu niti meni se to nije dogodilo...nadam se da nikada niti neće...
Ali da imam zakuhanu frku sa nekoliko pasa...o da da...imam...i nisu to niti malo bezazleni psi, nego baš onako snažni mladi mužjaci pa i ženke...
Prije nego počnem priču, želim napomenuti da se nikada ne bi našao u tim situacijama kada bi te pse vodili ljudi koji nešto o psima znaju...na žalost po te pse...vode ih ljudi koji ih iz dana u dan sve više i više utapaju u problematična ponašanja sve dok na kraju, kao u nedavnom slučaju s kojim me upoznala moja draga kolegica pasoznalka, vlasnici tih pasa ne odluče da moraju psa uspavati...a da prstom nisu makli kako bi tog psa izveli na pravi put...tužno...zar ne...
Ja sam u sukobu sa tri mlada mužjaka i jednom kujom...
Dva mužjaka su nemilice maltretirala moga psa, jednom mužjaku smetam zato što jedini od prisutnih imam stav prema psima i to me čini facom i to mladom mužjaku smeta jer bi on želio biti jedina faca na livadi pa se krenuo na mene postavljati i zapišavanjem i govorom tijela pokazivati mi da ima pik na mene, a kuja je agresivna i nastavlja klati moga psa nakon što joj se on u potpunosti preda. Naravno, u svim opisanim slučajevima vlasnici spomenutih pasonasilnika ne reagiraju niti najmanje, ne znaju, ne misle, tko zna... Dakle, u svim slučajevima, nisam imao izbora nego postaviti se i ne dopustiti takvo nasilničko ponašanje prema mome psu i prema meni.
Moje postavljanje izgleda tako da uz glasan i rezolutan zabranjujući podvik tijelom ulazim između nasilnika i svoga psa te se prijeteći ramenima naginjem prema naprijed...čim nasilnik pusti mog psa na miru ja oslobađam prostor i pomičem se korak u stranu...postupak ponovim nekoliko puta i to obično da rezultat i nasilnik odustaje, a ako ne odustaje ja pozivam psa i mičem se na sigurnu udaljenost. Ako nasilnik nastavlja za nama i rat se nastavlja...tako da polegnem svog psa kraj sebe i samo prijeteći blokiram prilaz psu nasilniku.
Uglavnom na opisani način uspijevam otjerati nasilnike, ali nemojte to nikada raditi ako se niste spremni i odlučni potući sa nasilnikom...psi osjete nesigurnost i strah i ako on u vama postoji mogli bi ozbiljno nastradati.
Većina pasa na koje sam se tako postavio prihvatila su činjenicu da imam stav i da se ne dam zafrkavati i između nas se razvilo poštovanje i jedan respektirajući odnos. No ova četiri psa s kojima sam još u svađi, stalno me mjerkaju i stalno čekaju moj trenutak nepažnje da zauzmu prostor ili poziciju i svrgnu s trona taj moj stav koji im smeta.
No ne dam se ja tako lako...imam ja i volje i želje...samo mi držite fige da ne nastradam.
Ovo pišem potaknut nedavnim raspravama na forumu Šapice gdje su se forumaši, koji imaju što za reći kada su psi i njihov odgoj u pitanju, složili u mišljenju kako je sve više neodgovornih vlasnika pasa zbog čije nebrige psi tonu u devijantna ponašanja pa samim time postaju prijetnja za svoju okolinu, a u okolinu spadaju i njihovi vlasnici.
Pas nije igračka, komad robe, ili nakita...pas je živo biće koje treba svoje ljude koji će mu pokazati kako se pristojno i primjereno treba ponašati u životnom okruženju...treba svoje ljude koji će mu pružiti sve ono što psu treba da bi bio sretan pas...a to nikako nisu samo stan, hrana i "ljubav"...pas treba nekoga koga razumije i nekoga tko će i njega razumjeti...imajte to na umu...
Post je objavljen 06.08.2008. u 07:55 sati.