Marketing
SAMOUBOJSTVO
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Prosle nedjelje je difuziran veoma rjecit crtez Enesa Enkija Bilala, porijeklom iz Ljubuskog, radi podrske naporima kojim je izlozeno francusko zdravstvo.
U ovoj razvijenoj evropskoj drzavi broj osoba koje pokusavaju ili izvrsavaju samoubistvo je alarmantan. Osim sto je zemlja sa najvecim konzumiranjem lijekova na planeti, Francuska svake godine izgubi 12 000 osoba, a 160 000 njih pokusa ovaj samounistavajuci akt. Samoubistvo je pored saobracajnih nesreca, koje godisnje odnesu 3000 zivota i osakate desetine hiljada gradjana, drzavni problem bro 1. Zato se, pored lijecnika i razlicitih specijalista, sve vise angaziraju umjetnici i, cak, fudbaleri koji pomazu profesorima u obavjestavanju mladih ali i osoba treceg i cetvrtog doba, medju kojima je fenomen zauzeo maha, na zastrasujuci nacin.
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Ako je dva zadnja albuma posvetio ratu u BiH i njegovim poslijedicama /San Monstruma i 32 decembar/, Enki Bilal, koji je davao veoma kontroverzne intervjue u hrvatskim i srpskim novinama o konfliktu govoreci da je, jos uvijek, dezurni Jugoslaven u Parizu, danas nastoji pomoci onima koji ne zele ili ne mogu prevazici teskoce postojanja.
Ne zaboravimo da je u Francuskoj broj ne zaposlenih dostigao 6 miliona iako vlada priznaje 3. Takodjer je veliki postotak stanovnika na "pragu siromastva" , posebno samohrane majke koje rade pola radnog vremena. Posto se sutra mijenja vlada, uslovljena odbijanjem evropskog ustava, koji je srocio, bivsi predsjednik Hexagonea- Giscard d'Esteing, svi se nadaju da ce postotak potencijalnih samoubica biti manji. Medjutim, od 1999 godine, zemlja starih Gala je prevazisla Skandinavske zemlje, postavsi sampionkom ovog tuznog rekorda.
Saznali smo da Bilal nikada nije pokusao ovakav cin, nije mu cak" ni pao na um"! A i zasto bi? Njegov zadnji film je ostvario nekoliko bilionsko gledaliste a i DVD mu se odlicno prodaje.
infoBAR.ba (Džana Mujadžič)
Organizacija je saopštila da se broj ubistava povećao za 45 odsto između 1955. i 2000. godine. Studija je takođe ustanovila da su mentalne bolesti, posebno depresija i posledice zlostavljanja, povezane sa više od 90 odsto svih slučajeva samobistava. Šta više, ljudi koji su pokušali da se ubiju u najvećem su riziku da to pokušaju ponovo. Sada je objavljena nova studija o načinu lečenja koje treba da smanji takav rizik na pola.
Kognitivna terapija je jedna vrsta psihoterapije koja uči pacijenta njegove misli utiče ili iskrivljuje njihove predstave o životu. Ponekad ljudi posle gubitka posla, razvoda, smrti najmilijih ili čak rodjenja deteta, padnu u depresiju i postanu toliko očajni da su u stanju da izvrše samoubistvo. 120 ljudi koji su iskusili to osećanje beznadežnosti i pokušali samoubistvo, učestvovalo je u istraživanju koje je predvodio doktor Gregori Braun sa Pensilvanijskog univerziteta. Doktor Braun je želio da sazna da li omogućavanje pacijentima da prepoznaju tok svojih misli, može da pomogne u prevenciji samoubistva.
«Suština terapije je da vidimo da li možemo da utičemo na pacijentovo osjećanje beznadežnosti, koje prethodi pokušaju samoubistva i pomognemo mu da bolje rešava probleme, kako ne bi ponovo pokušao samoubistvo,» kaže doktor Braun.
Studija je objavljena u avgustovskom izdanju Časopisa Američkog medicinskog udruženja. Od 120 učesnika, oko polovina je primila lekove, kliničku terapiju i terapiju za odvikavanje od zavisnosti, ukoliko je bilo zahtevano. Doktor Braun je rekao da je druga polovina primila istu terapiju plus nekoliko seansi kognitivne terapije koja je direktno usmjerena na smanjenje suicidalnog ponašanja.
«Najvažnije otkriće bilo je da su pacijenti koji su se podvrgli kognitivnoj terapiji bili za 50 odsto manje skloni da ponove pokušaj samoubistva».
Medju pacijentima koji su se podvrgli kognitivnoj terapiji, manje od 25 odsto ponovilo je pokušaj samoubistva, u poređenju sa 40 odsto u kontrolnoj grupi. Oni koji su prošli kroz kognitivnu terapiju, takodje su bili više ispunjeni nadom, i bili su manje depresivni. U istraživanju obavljenom na medicinskom centru Teksaškog univerziteta, navodi se da ljudi koji pate od periodične depresije mogu ćešće da prepoznaju upozoravajuće znake. Oni mogu da preduzmu preventivne mere, smanje njihov uticaj ili skrate trajanje depresije.
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Post je objavljen 03.08.2008. u 13:06 sati.