Uvod u zaplet, vrhunac i rasplet:
ovim tekstom nikoga ne želim omalovažavati, na nikoga se ne odnosi osobno ili u cijelini. Cilj teksta nije nikoga poniziti ili razljutiti. Oni koji ne razumiju moj vedar duh i smisao za humor neka drže oči podalje od njega.
Prolog:
Svi smo mi očevi!
Malo nas je, al smo svi govna.
Redom. Mi očevi.
KNJIGA PRIMOPREDAJE:
-Smjenu primio u 18:00, u ispravnom stanju.
-Na objektu zatekao spremačicu.
-Sva vozila prisutna u krugu.
-Zadužio pištolj marke ... serijskog broja ... sa ... metaka i ... okvira.
-Obilasci: 18:00, 19:00, 20:15, 21:30...,
Počela je još jedna noćna smjena. Još jedna noć puna razmišljanja, kave i cigareta.
Ovo je noć kada svi rade nešto, kada svi bježe od nečega, noć kao i svaka do sada a ja i dalje trunem u stolici čuvajući neke hladne strojeve. Da ih bar mogu silovati ili oni mene. Samo stoje i hladni su. Da barem znaju vrištat, pa da ih mogu mučiti cijelu noć sa vatrom i tako skratiti vrijeme. Samo bi izgorili. Bez ijednog krika. Hladni su, a i smrde na ulje.
Pročitao sam u novinama da izviđački klub prima nove članove.
-Bože me sačuvaj - promrljao sam sebi u bradu.
Nikad mi nisu bili jasni momci koji se tiskaju u šatoru po nekoj vukojebini, sviraju gitaru kraj vatre, vežu neke čvorove i njeguju tradiciju Partizanskog života.
Moj otac je uvijek govorio:
-Sine! Nikad u izviđače! Tamo se u grupama tiskaju u malim šatorima i međusobno griju tjelesnom toplinom. Što ih se više nagura u jedan šator, to su sretniji. Tako postaju pederčine.- zborio je on.
I bio je u pravu, taj moj otac. Nekoliko mojih prijatelja je bilo davnih dana u izviđačima i svi se danas pakuju u dupe. Matori pedofili vode u šumu grupu djece i onda ih mame bombonima u šator. Od njih je i nastala sva ova pedofilija danas. Bio je u pravu, taj moj otac.
Moj otac je ima čudne stavove prema životu. Malo kad je pokazivao svoje emocije. Osim kad ja nešto zajebem. Onda su emocije prštale na sve strane. One dobre nije poznavao. Njega su u rodilištu cijepili protiv emocija. Mislim da me čak jednom pomilovao kao maloga. Taj dan je bio prilično pijan. Sutradan se zasigurno kajao.
Jednoga dana, kao šestogodišnjak, dobio sam opaku temperaturu. Majka je cijelu noć bila uz mene. Meni je bilo svejedno. Bio sam totalno sjeban. Ujutro je pohitala do ljekarne i donijela svu silu lijekova i čepića za guzicu protiv temperatue. Baš u taj tren se ustao otac i prolazio kraj sobe u kojoj sam ležao.
-Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!! Ubićuteeeeeeeeee, pička ti mateeeeriiiinaaaaa!!!! Štaaaa raaadiiiišššš toooo!!!! - proderao se na majku.
-Dijete ima temperaturu 39,5. Moram mu stavit čepiće da ju skinem.- prozbori majka.
-NEEEEEEEE! OŠ DA NAPRAVIŠ PEDERA OD NJEGA? DA SE NAVIKNE I POSTANE MU FINO? NEMOJ DA-T ŠAMAR OPIČIM SADE! DAJ MU TO NA USTA!- savjetovao je otac moju majku.
I tako sam morao da gutam čepiće za šupak, na usta. Bilo mi je svejedno. Bio sam totalno sjeban. Dan je prošao i moja temperatura je pala. Izgleda da je taj moj otac bio opet u pravu.
Moj rođak je imao gadnih problema kao mali. Stalno je imao temperaturu i stalno su mu gurali čepiće u šupak. Danas mu guraju nešto drugo, na to isto mjesto di su nekad ulazili svi ti silni čepići.
Bio je u pravu, taj moj otac.
Bila je to 1986. Bile su poklade. Dogovorili smo se u ulici da se svi navečer odjenemo u neku pizdariju i poharamo sve kuće. Djeca su se oblačila u razne kostime i maske, zvonila po kućama i pjevala, a dobri ljudi su im za uzvrat davali slatkiše i novac. Ja sam htio da budem dimnjačar. Obukao sam staru crnu trenerku, crne cipele i tatinu crnu radnu jaknu. Iz podruma sam uzeo grumen ugljena i počeo da mažem lice pred ogledalom. Majka mi je donijela sivu kapa, te ju počela mazati drugim komadom ugljena. Smijali smo se i dobro zabavljali pred ogledalom. Moj otac nije volio smijeh. Kada ga je čuo, išao bi za njim kao morski pas za tragom krvi. Privukli smo ga! Sami smo si bili krivi. Vrata od WC-a su se otvorila i ugledali smo oca kako stoji sav crven i zadihan.
-PA SAČEM DA VAM JEBEM I OCA I MAAAAJKUUUUU! ŠTAAAA RADITEEEE BANDO JEDNAAAAAA? KOJI KURAC RADITE I ŠTA SE SMIJETEEEEEEE? AAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!! TROŠITE MOJ UGALJ! - vrištao je na vratima i mlatarao rukama.
-Poklade su. Dijete ide sa prijateljima u ulicu, pa će malo da se ludiraju. - reče mu majka
-IDE ON U PIČKU MATERINUUUUUU!!!!! TO SU SVE PEDERČINE! OBLAČE SE U ŽENSKO RUBLJE I STAVLJAJU HIGIJENSKE ULOŠKE U GAĆE DA IM ŠUŠKAJU. TO IM JE OPRAVDANJE DA SE MOGU VATAT ZA GUZICE! MARŠ U SOBU!- savjetaovao je otac majku.
Šta sam mogao. Gledao sam kroz prozor kako druga djeca pjevaju ispred kuća i pazio da me ne bi vidili iza zavjese. Nisu mogli i da su htjeli. Bio sam dobro maskiran očevim ugljenom. U mraku sobe, iza zavjese. Bio je u pravu, taj moj otac. Sva ta djeca koja su se volila maskirati za poklade danas su modni dizajneri, vole muškarce i plastičnu kirurgiju. Tako su nastali Homo-Metro-Nano-Sexualci. Bio je u pravu, taj moj veliki otac.
Znao je on mnoge stvari, pa me je kao i svaki uzoran otac upozoravao na vrijeme. Tako mi je jednom prilikom zabranio da treniram odbojku.
-To su ti sine sve pederi. Masni i znojni muškarci u uskim svilenim gačama, pripijenim majicama uz tijelo, koji se guraju na uskom terenu. Svake godine smanje teren za par centimetara da bi bili bliže jedan drugome i što više se dodirivali. Zapamti šta ti otac kaže: jedan dan će se rukomet igrati na hrpi. Jedan će da legne dolje na parket, a svi ostali da se redom slažu na njega. Zapamti dobro šta sam ti rekao.- savjetovao me otac, a ja sam slušao razrogačenih očiju, razjapljenih usta.
Bio je moj idol.
Prije dva dana je bio kod mene. Taj moj otac. Zatekao me po tko zna koji put kako igram on-line sa klanom i pričam na TS. Samo me pogledao i odložio na stol neko meso i suhu kobasicu što nam je držao u ruci. Zaboravio sam da sam otac, da sam u braku, da sam samostalan, da imam svoj posao i život. Ponovo sam bio dječak od nekoliko godina koji sjedi na stolici i sluša očeve savjete.
-Vidm da ste jako bliski. Ti znaš kako će to da završi? Jedan dan će netko da predloži nekakav klanski tulum i druženje. Pjevat će se, svirati gitara, palit vatra za roštilj, obući ćete one svoje smješne majice sa oznakama klana, netko će predložit da se baci rukometa ili nogometa, na kraju ćete se svi umoriti i završiti pijani i nagurani u jednom šatoru ili sobi. Sine! Ostavi se toga. Znaš kako to završi? Znam da znaš.- zborio je mudro.
I tako sam odlučio da prestanem igrati. Idem lagano da odmorim dušu i spasim guzicu. Ne želim da me nitko jebe. Otac me davno upozorio na tekst iz jedne pjesme (danas pokojnog) Satana Panonskog:
-Puno sperme rukometno igralište, moja guzica bogato nalazište...
Ako loviš san, naročito onaj sa "virtualnim" grudima, možeš propustiti stvarnu ljepotu pred vlastitim očima.
Borat!
Vidimo se miševi!
Tko zna kad i tko zna gdje...
Sve vas volim! - (nadam se da moj otac neće nikada pročitati ovu rečenicu :) )
Sa štovanjem:
Robija.
Post je objavljen 01.08.2008. u 01:07 sati.