Znate l' priču o Vasi Ladačkom
I ja sam je tek onomad čuo
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije
Kažu da je bio čudna sorta
Otac mu je bio sitni paor
'ranio je sedam gladnih usti
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava
Umrla je s trideset i nešto
Imali su par jutara zemlje
Malu kuću na kraju sokaka
Na astalu navek hleba
Taman tol'ko, kol'ko treba
Al' je Vasa hteo mnogo više
Želeo je konje vrane, po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše
Ali nije mog'o da ih ima
Voleo je lepu al' sirotu
Uz'o bi je, samo da je znao:
Voleš jednom u životu
Sad bogatu il' sirotu
To ne bira pamet nego srce
Sve se nad'o da će ljubav proći
Zanavek je otiš'o iz sela
Nikad nije pis'o nikom
Venč'o se sa miraždžikom
Jedinicom ćerkom nekog gazde
Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše
Sve je im'o, ništa im'o nije
Propio se, nije prošlo mnogo
Dušu svoju đavolu je prod'o
Znali su ga svi birtaši
Tražio je spas u čaši
Ali nije mog'o da ga nađe
Mlad je kažu bio i kad je umro
Sred birtije, od srčane kapi
Klonula mu samo glava
K'o da drema, k'o da spava
I još pamte šta je zadnje rek'o
Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih
Džaba bilo sata i salaša
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih
Džaba bilo karuca, čilaša
Kada nisam s onom koju volem
Kada nisam s onom koju volem
Kada nisam s onom koju volem
Kada nisam s onom koju volem
Znate l' priču o Vasi Ladačkom
I ja sam je tek onomad čuo
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu
Kažu da je bio čudna sorta
Post je objavljen 26.07.2008. u 14:47 sati.