Pregled posta

Misteriozni jež

Neki dan, u stvari bila je večer...
idem od stare kuće prema novoj, po običaju. Noć.
Preda mnom se po cesti nešto valjuška. Jež...
Potrčim da ga malo zakoturam jer ga želim ulovit.
A šta će mi jež?
Za Tonija. Samo da ga vidi. Da ga samo gleda makar jedan dan. To bi mu sigurno bio gušt.
Zavaljam ježa. On se smota. Trčim po metlu... i nešto, nešto u što bi ga stavila. Na putu se nespretno spotaknem na žicu od mreže za ribe.
Ah ta dica... i ta žica... Žica me zaparala po nozi.
Nema veze, triba mi kašetić dok se jež nije odmota i otiša u mrak.
Nađen ga i spremim ježa. Al kašetić prenizak.
Mater kaže evo sić. Plastični. Visok dovoljno. Jež je osta prinoćit blizu ognjišta. Toni će ga sutra vidit. Tako smo mislili.
Sutra vijest - nema ježa. a sić stoji normalno. Nemoguće! Mora bit da ga je netko izvadio. Ali ko? Niko ne zna... Ma dobro nema veze. Zaboravimo ježa. Toni se džaba veselio da će ga vidit.

i tako prođoše dva tri dana, a danas me ćaća pita mrko:
- Ko je ježa u kuću donio?
- a ja se smijen pa kažem da sam ga donila Toniju, ali da sam ga ostavila blizu ognjišta i stavila u sić iz kojeg sam mislila da ne može izić...
- Noćas me je pripa, mislio sam ko zna šta je - uša mi u sobu, u papire...

Ooo, znači tu je bio cilo ovo vrime. U kući! Ha, ha..
Baš lipo!
I ipak je Toni dočeka da vidi ježa. Ovaj put mu ga je did spremio u sić.

I bijaše jež poklopljen na gumnu sićom, naopako.
A kako je nesta.
Nije ni važno. Toni je vidio ježa.
Misterioznog ježa...

a kasnije je tio neku priču... pa mi je pala na pamet jedna o ježu, iz MAK-a, (Sonja Tomić) o ježu koji nije volio svoje bodlje...

... o tom SUTRA...

...................................

Dodajem:
21.7. 12.42 h

Ajme neman MAK u kojem je bila ta pričica, baš zgodna za malu dicu i one koji se tako osjećaju. Ali kad Toniju pričam onda ionako nadodam pola tako da iskrivim originalnu verziju (nek mi oprosti Sonja Tomić).

Uglavnom -

bio jednom jedan jež. Nije volio svoje bodlje. Činilo mu se da ga spriječavaju u druženju s ježicom bodežicom. Htio je biti drugčiji. Po mogućnosti, ah… po mogućnosti da nema te – bodlje. Molio je navečer da mu Bog ukloni bodlje. Čekao je jutro i gle čuda – Bog mu je dao mekano, lijepo krzno. Kako li je samo bio sretan. Divio se novom krznašcu. Odmah je izjurio iz svoje rupe i išao na Sljeme (ovo je Sonjina verzija, a ja bi ipak rekla… neku drugu planinu). No, eto nevolje… lovci, psi… mislit će da je baš zgodan plijen sa tim lijepim krznom. Začuje se pucanj. Jadni jež požuri u sklonište. Srce mu se uzlupalo. Kako li će preživjeti? Oh… možda, možda to novo krzno nije bilo najbolje rješenje… uhvatit će ga lovci. Ubiti ga. Oh! Moram moliti Boga za nešto drugo- pomisli jež. I molio je opet. Probudi se i … opet čudo: njegovo krzno pretvorilo se u perje. Divno! – pomisli jež. Sad sam konačno pravi. Idem u šetnju. No, okrene kiša. Smoči jadnog ježa. Perje se zalijepilo u blato. Kasnije se i osušilo pa je bio opet – jadan. Nije se mogao kretati kako je želio. Osušeno blato ga je zarobljavalo. Oh, ne. Opet nevalja – kukao je jež. (ne znam po originalnoj verziji kakva su se još mala čuda s ježom događala, ali ništa – ništa ga nije učinilo sretnim…)…
Konačno, zavukao se u svoju rupu. I iskreno se pomolio: dragi Bože, ne znam što je bolje za mene. Neću te moliti za ono što se meni čini bolje. Molim te – pretvori me u što Ti želiš. Daj mi – što Ti želiš. Ujutro se jež probudio – sretan! Što mislite kakav je bio?
Bog mu je vratio njegove – bodlje! Bio je kao i prije. Bio je bodljikavi jež.
Sretan, odjurio je na … Sljeme. Susreo je tamo i ježicu bodežicu.
A kraj, smislite sami:-)
Hvala Sonji, za ovu pričicu. Jel da je zgodna?
A ti, dragi brajko vlajko u Velikoj Gorici – što ne se ne bi sad bacio na posa (mislim kad se vratiš s posla…) pa napisao ovaku neku lipu pričicu… onako kako samo ti znaš. Kao onu o karakondžuli, samo malo stvarniju. U stvari – glavno da ima neku pouku.
Mislim da ćeš jednog dana objavit savršenu zbirku priča za djecu.

I znaš šta? Onaj jež – onaj jež šta je čudom nesta, čudom se pojavio…i opet čudom nesta… opet se pojavio! AH da, to znaš.
Nego – ne znaš da su ga je did stavio u sić i obisio o vrata garaže kako bi bili sigurni da noćas neće nestat. No - jutros – nema ga!
Eto, pa kaži da nije misteriozan.
Nego... pustimo ježa! Ajde, brajko vlajko, napiši priču... oooo, recimo, oooo jednom magarčiću...


Post je objavljen 20.07.2008. u 17:01 sati.