Vani je puni mesec. Već treći dan sanjam punjene paprike. Kaj je najgore, u sva tri sna bez pire krumpira. To postaje iscrpljujuće, no jedno je san a drugo java. Zato sutra obavezno igram loto. Mislim, nije da ne kontroliram snove, al kak sam vječita optimistica posle prvog sna nadala sam se da bu u drugom pirea, pa u trećem...Nu sad je dost. Maloprije sam si popila vode koju ispijam i na kojoj sam napisala: neću filane paprike i to bu to. Noćas bum sanjala smotru folklora kakva je nekad bila. Onda kad sam nosila kečke i dindrlicu, lizala fini slatkač iz automata kraj nebodera i rolala se po zrinjevačkim hupserima. Ak nismo išli na more obavezno bi se spustili
do ulaze od arheološkog i sa škvadrom promatrali mimohod. To je bil događaj, to je bila smotra, a sad je kaj sprovod a ne mimohod. Danas, jebate, tek danas pri povratku s maksimirskog vidikovca skužim da je smotra u tijeku i zaprav pri kraju. Sutra je fertig. No, je mi nekaj prošvinkalo pred očima kod utihe Lajbice u dobromjutru, al to je drek na šibici. Ne znam zakaj više folkloraši ne paradiraju, a svi ostali to delaju. Njima bar ne treba policijska i vojna zaštita. To kaj su sad razmrdani na sto mesta i naravno, na trgu sučeljeni s onim groznim plastičnim stolcima za publiku, to je šibica na dreku. Smotre folklora kaj da više i nema. Nastupi su jedno, a smotra drugo. Paradiranje se meni jako sviđa. I poučno je. Osobito za decu. Lepo vide te narodne nošnje i skuže otprilike iz kojeg su kraja. Posle nek cure i dečki sviraju, plešu i popevaju di ih metnu i nek si ljudi zberu koga bu gledali.
Inače, danas primijetih da je konačno skinuta reklama sa zgrade u kojoj se nalazi uvaženo Društvo hrvatskih starih književnika. Nova fasada izgleda super.
Post je objavljen 19.07.2008. u 23:32 sati.