Putujem kroz trenutke vaših pogleda.
U daljinu nose me trepavice.
Svakim novim treptajem sve dalje i dalje sam…
Noć…
Stop!
Gubim se
Nema me više.
Vaši snovi onemogućili su moje putovanje:
Zastali smo,
Ja u vašem,
Vi u mojem
Moru mašte…
I ludih neispunjenih snova…
***
Autobusno stajalište?
Kraj putovanja?
Pauza za wc?
Odredište iz snova?
A možda si samo pedala mog bicikla koja mi je nužna za kretanje?
I to je sada tako dobro.
A što ako mi lanac zahvati hlače?
Ti mi nećeš moći pomoći jer si samo pedala…
Mislim da bi bilo najbolje da bicikl vozim u suknji!
Post je objavljen 01.07.2008. u 15:39 sati.