Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/bralina

Marketing

Big krštenje

Evala lipi moji!

Vidin da san počela pisat od sveca do sveca. Za dlaku mi uteče jučerašnji, ma ja zadatak moran obavit. Molin sv.Ivana da ne bude jubomoran na sv. Antu jerbo da san njega na vrime obradila. (Aaa-a, brzo jedan očenaš ako ste čagod grišno promislili o obrađivanju!)

Moje izlaganje moran počet od tuda di smo sad, kakva nan je sadašnja situacija na terenu. A situacija je, blago rečeno, poražavajuća.

Svi znate kako to gre - skupi se masa svita zarad jednog, ajmo bit moderni pa reć bebača. Očekuje se velika ceremonija ter se najlipše veštide izvlače iz naftaline. Doletidu tete i barbe iz prekomorskih zemalja čak. I kad je vrhunac uzbuđenja i iščekivanja, a ono pop samo pinku uroni ruku u oni mali kajinić i škrto poškropi vodon onog bebača (pari, bože mi prosti, da škropi robu za šumpreš). I onda se gre na veliku žderačinu i još veću lokačinu (količina rike Jordan mala je za usporedbu).

A borme nije to vazda tako bilo. Bija je jedan Ivan u davna, davna doba...lipo bi čovik sta nasrid rike (ajd, nije baš bila duboka, tako nekako do pasa, jerbo je to bilo u pustinji nekoj di kiša pada ritko i zato vode teku plitko ...ha, vid me stihoklepca). Obučen u nešto ča je parilo lancun, jednostavno, čisto i bilo.

I onda bi njemu dolazili judi jedan po jedan, a fila bila velika, velika... ka ono kad smo čekali kafu u butige u doba drugarice Milke Planinc (za one mlaje to je ka kad se kupuje ulaznica za evropsko prvenstvo u fuzbalu - ne pitaš pošto, daj i gotovo - jerbo kako se ne more brez kafe, tako neki ne mogu brez baluna).

Di san stala...a, e...i taj Ivan bi lipo zgrabija čovika od dva metra, nepojmljivon lakoćon bi ga itnija u riku ka pero i zagnjurija ga bome ciloga. I nikor se ne bi bunija, niko nije zaguca, niko nije ni oči protrlja ka ča se obično čini kad se uroni u vodu. Žene bi izašle nasmijane i lipe u mokre vešte ča su ocrtavale sve linije tila. ( Mislin da je to uveliko uticalo na dobrovoljno potapljanje vaskolike muške čeljadi.) Nijedno dite nije plakalo da se boji. (Danas ovi bebači naprave taku ciku i viku od one škrte tri kapi da se ori cila crikva i onda se uzmuvaju bidni roditeji, kumovi, bliža i daja familija...ma cirkus bude samo taki!)

Ti je čovik poslin steka titulu sveca. Zbog velikog, velikog potapjanja. Ne znan jal velikog po masovnon okupljanju (ka ono na Rivi), velikog po količini vode po čoviku (nije mala stvar u pustinji vodu trošit zaludu) il nešto treće. O(p)stala je teorija da zato ča su to radili drage voje, a u njemu vidili lik božji.

I za kraj jedan prigodni mali, mali filmić o velikon, velikon kršenju. Glavni lik je, narafski moj Frane. (A i komen se drugomen mogu takve pizdarije događat. On se "krstija" u moru višekratno ka npr. ono jednon kad je itnija sidro, a sidreni konop zapleten oko noge povuka i njega i lajbot i sve...)

Click to play Zgode i nezgode kap.Fran
Create your own postcard - Powered by Smilebox
Make a Smilebox postcard


Post je objavljen 25.06.2008. u 00:27 sati.