Zadnji dan šestog razreda,oovisna.blog.hr" />

Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/oovisna

Marketing

Zadnji dan šestog razreda

Evo ga došo je i taj dan. Nisam više šestašica. Uskoro ću biti sedmašica.E a sada prije neg kaj pocnem s prepricavanjem ovog beatifull daya idem vam ispracati jednu stvar. Ovo je prepisano iz mog dnevnika pa se nemojte tužiti ak je vrlo književno napisano.

15.lipnja

Iako je ova Stvar počela 12. lipnja ja malo kasnim pa ju evo pisem sada. Sve je pocelo na satu njemačkog. U razredu me znaju po mojoj ''grivi'', tj. mojoj gustoj i dugoj kosi. I sada su se moji true frends poceli gađati moju kosu s raznim stvarima. Nisam ni skužila, sve dok se vecina njih nije pocela smijati. Znam da su se poceli meni smijat makar nisam znala razlog. OKrenula sam se i opipala rukom po kosi. Nasla sam ja problem. Pljuvačka s zvakaćom u kosi. NIJe bilo problema kod vađenja zvakaće iz kose jer se nije priljepila, ali je biio problem u pljuvački. Nisam trebala puno razmišljati tko mi ju je bacio jer sam vidla onaj glupi smijeh na nečijem glupom licu. Glupa čačkalica s nosetinom koja plača tenisice 1200kn. Debil. Htijela sam ustati i osamartiti ga ili nešto tipa tog, ali sam znala da me profesorica, kao i većina njih, mrzi. Vise manje sam bila strpljiva do kraja sata i onda ga htijela prebiti ili barem razgovarati. Al, kvragu. bila sam prespora.Već je pobjego doma. Otišla sam doma slušajući muziku, a kada sam došla mami sam ispričala sve. Ona me savjetovala da sam trebala ustat i ošamariti ga. Obijasnila sam joj situaciju i ona je rekla da cu ja njemu vec nekako vratit. Kad sam isprala tu ljigotinu iz kose i isla na spavanje imala sam četiri opcije šta s njim.

Prva opcija: razgovarati s njim
Problem: neće me slušati i pravit će se faca, a kasnije ogovarati, čega mi je već dosta.

Druga opcija: istući ga
Problem: razrednica. Život mi je ionako zanimljiv i bez nje.

Treća opcija: pustiti ga na miru i prijeći preko toga
Problem: dream on, necu ga pustit na miru, barem da ga čvaknem po glavi bilo bi dosta.

Četvrta opcija: reći ga raski
Problem: raska mu neće niš i on nastavi po svom.

Sve primamljive opcije, a od nicega mu ne vratim kako treba. I kad sam došla u školu i dalje nisam imala ideje.Ovo je sada znači 13. lipnja i Petak 13. Na kraju trećeg sata, između zemljopisa i hrvatskog. stigla je predasuda. Jednu minuticu ranije Antonija mi je dala žvaku. Ugledala sam ga kako se tuče s Božidarom. Dok je on bio zauzet s mišlju koju da nogu zabije Božidaru u trbuh, ja sam po onoj njegovoj kratkoj plavoj kosi razljepila žvaku. Ko zadnja budala, što i je, se je primio za glavu di mu je bila naljepljena žvaka i reko mi je da sam glupa. Dok su mi ostali čestitali on je povrjeđen otišao u muški WC da si to izvadi. NIje uspio i vratio se u razred gdje smose izvrjeđali uzduž i popreko. Na moju veliku sreću prije profesorice iz hrvatskog, došla je raska.Weee. Da mi je znat gdje je bila kada sam ja imala žvakaću u kosi? Normalo, dobila sam jednu juhicu i morala sam ići s tom čačkalicom pomoći mu da si to skine iz kose. Dok si je on to vadil ja sam samo stajala kraj njega i smješila se s mišlju da ću propustiti 10 do 15 minuta sata. Nije uspio potpuno izvući žvaku neg sam neke male komadiće. Kad smo se vraćali u razred ja sam hodala iza njega šuteći, ali smješeći se od uha do uha. Ušla sam u razred blistajući od sreće, no i s ljutnom na moj frendice. Razlog je bio da se većina njih skupila oko njega da mu to pomogne skinuti s glave govoreći kako sam ja glupa. Znači, kada Patriciji neko nešto napravi, hajmo se smijati,a kad mu Patricija vrati hajmo mu pomoći i dati mu ideje kako da se osveti Patriciji. Na kraju škole sam otišla happy doma i s njegovim obećanjem da ću biti mrtva na zadnji dan škole.

The end

Ewo zadnji dan škole a ja sam i dalje živa. Sad počnimo s današnjim danom. Imali smo školu ujutro i samo tri sata po trideset minuta. Kad je škola završila, nas pet je otišlo po vodu dok su ovi išli prema tom igračištu. Lucija, Stela i ja bile smo zadnje. Ovi su potišli na stanicu busa di je bus čekao. Mi smo trčale i ravno pred nosom nam je otišo bus s naših 29 glupih prijatelja. Niko od njih nije mogo reć vozaću da prečeka da su još tri cure tam. Ne oni su sam prešli i još su nam mahali. Idioti glupi. Sad smo nas tri trebale pješaćiti do gore, a to je dobrih trideset minuta po brijegu. Još su ove dvije tulile kakav mi to razred imamo. Ja sam sam hodala i cuvala se za kasnije, a u međuvremenu sam ih sve vrijeđala i razmišljala o tome kak ću im vratit. Ka dsam došla ja sam blago rećeno popizdila. Tak sam se počela derat na njih da su me s obližnjeg gradilišta gledali. BIla sam toliko bjesna da sam se i počela plakat. U 6 godina se u školi nisam i niko me nije ni vidio kak se plačem. Kad sam se primirila a to je trajalo dosta dugo, išla sam se zezati s curama. Kak je Borna imao rođendan, imali smo 24 pizze za pojest. MI smo to u 15 min pojeli pojeli.Kasnije smo se zaljevali i onda smo igrali bocu istine nas negdi petnest dok su drugi kartali onaj yu gi oh. Kad je došla raska i gledala je to, imali smo same izazove i bilo je uglavnom SAMO ljubljena. Ja sam zante kog morala poljubit? Nekoga.Vratit ću ja tom malo pizdeku Borni koji mi je zado taj izazov. I još je raska tam bila točno kraj nas i još mi govori da ga poljubim. DAJ ODVRATNO. Zgadila mi se boca isine do kraja života. Idotiiiiiiiiiiii. Na kraju smo negdje oko jedan išli doma. Al nije to gotovo.
Kad je bus došo do prve stanice 10 nas je sišlo dole. Skrivali smos e pol sata u nečijem dvorištu dok raska nije otišla u gajnice, jer je skupljala smeće. I onda smo se vratili i radili sveee i svaštaaaaaaaaa. Neći ići u detalje jer bi se dosta njih moglo naljutiti na mene. Sam ću reć da je bilo sramote i bola i još malo poljevanja...

Post je objavljen 20.06.2008. u 19:54 sati.