PRVA RIBA
Pošto se Jurgen nije pojavio ni nakon pola sata, odlučili smo da potražimo vodu. Nije bila daleko, oko stotinjak koraka iza kuće prekoputa. Čitao sam o Baltičkom moru, vodi, vegetaciji i ribolovu…ali kada sam sve to uživo vidio nisam mogao vjerovati! Drveni vez sa 6-7 plastičnih barki, uz taj mostić pojas šaša, ogromne ovalne stijene okolo, a u vodi plivaju labudi, labudići, patke i pačići. Plićak teški, dubina maksimum 30 cm…kako oni misle da se barkom izađe na more kada ja sjednem u čamac? Pa zalijepit ćemo se za dno! Pogled nam je krenuo i u daljinu – puno kamenih otoka nad vodom i pod vodom! Pojasi šaša na sve strane. Štučje carstvo iz snova!!! Možda da zabacimo koji put dok dočekamo Jurgena…
Sumanuto trčanje prema kući kao da nas svi vrazi gone, uzimanje štapova, varalica i muha i još sumanutije trčanje prema vodi. Dobro da nam se na putu nisu našle Šveđanke na konjima, zgazili bi i njih i konje i odjurili dalje! Dobro sad, možda bi se Treći malo zadržao da pruži prvu pomoć…dolaskom na vodu Treći želi da mi pokaže prednost bacanja strimera mušičarcem u odnosu na varalicu. Samo ti pričaj i maši strimerom, kada ja provučem Shallow Shad Rapa 9 cm uz šaš biće perja, pardon ljuske…ali mauna, izvukao sam kilu - dvije travuljage! Pomislih: «Lakše vuci, Nenade, lakše…i stalno misli na poznatu formulu «Lokacija, prezentacija, egzekucija», u svakom trenutku mislima i očima koliko je moguće prati rad varalice u vodi…». Nažalost, ne bi mi pomogla ni molitva ni kletva babe Bilge sa Madagaskara! Ništa od željno očekivanog udarca, samo glupa trava…
Mijenjamo poziciju koliko nam je to pješice po ogromnim stijenama moguće, skoro svih svojih 15 zuba ostavljam na jednoj stijeni kada sam se okliznuo u patikama. Da mi stražnjica nije pretegnula unazad, paleontolozi bi za 100 godina pokušavali razriješiti zagonetku koja je to živina sa 15 zuba ugrizla kamen. Ne smijem ni reći na što sam se okliznuo, bilo je bijele boje i moguće da je palo sa visine od 100 metara ili 20 cm, svejedno je klisko. Dolaskom iza kamena razočaranje – imamo samo 15 metara prostora za bacanje, dalje je zagrađeno. Treći odlazi ulijevo i zamahuje mušičarcem, sav štrepi od nestrpljenja očekujući dobar «seks sa Šveđankom». I ja…odlazim udesno i bacam Super Shad Rapa sa mojom inovacijom – čahurom Magnuma 357 i kuglom iz kugličnog ležaja. Taman sam htio izvesti drugo zabacivanje varalice (normalno, nakon skidanja trave sa trokuka) kada me je presjekao borbeni poklič Trećeg: «Do you wanna fakka-fakka?!». Okrenem se naglo i opet stanem na ono bijelo i klisko i dok sam guzicom popravljao ravnotežu vidim da Treći na «mlatimuhu» zamara štuku «odokativno šacovanu» na oko 3-4 kg koja je ugrizla na lametasti ukras za božićnu jelku! Brže od Doc Holidaya vadim fotoaparat i slikam i zamaranje, prihvaćanje i vađenje. Iz usta joj viri nešto malo lamete, gleda me onim zlim očima…Prva Šveđanka je pala!!! Ljepša od 6 Šveđanki sa benzinske pumpe…i zasigurno puno mlađa od njih! I što bi rekao urednik «Ribolova» Vjeko, citat: «…ako je ugrizla onda je ženka, a ako je ugrizao, onda je mužjak…».
Tamnih je šara. Treći govori da napada divlje od hrvatskih štuka i da je borbenija! Ja to nažalost u ovom trenutku ne znam, nisam imao ni udarca. Stavljam ovog i onog favorita na kopču, ne pali…Nakon foto seanse Treći je izvukao sažvakani strimer i pustio štuku nazad. I tada se dosjetimo: u redu je Catch&Release, puštat ćemo ribu, ali neku bi mogli i pojesti i isprobati ima li razlike između mesa hrvatske i švedske štuke! Bacat ćemo još, pa ako bude još koja njoj će za našu dobrobit sudbina biti Catch&Spetch! Nismo dugo čekali. Po povratku na drveno vezište, u plićaku od 20 cm iz šaša na božićni ukras Trećeg udarila je štuka identična prvoj. E sada sam se stvarno zabrinuo i počeo razmišljati gdje je Dokov mušičarac da i ja jednu Šveđanku opalim. Povratak do «kolibe», zatičemo 3 «Tohatsu» motora od 10 ks i 6-7 velikih kanistera od po 25 litri goriva – vratio se Jurgen. Dok šakom i kapom dijeli «Monarche» za testiranje…Jurgen pozorno gleda model «Vida» RH dekor (mutacija Mannsa –1 i Jointeda) i kaže da bi ova varalica ovdje morala upaliti. Meni taj model ne stane u moje kutije jer je predebeo, pa kažem sam sebi sutra ću staviti štitnike na udice i varalicu staviti u džep. Normalno, ujutro sam to zaboravio uraditi tako da sada nažalost nemam taj model, a imao sam priliku da ga uzmem. Čistimo štuku i pečemo je, ukus je bolji nego od slatkovodne…već je prirodno posoljena. Ubili smo joj ravnicu, samo su koščice ostale. I sebi smo ubili ravnicu – viljamovka i pivo nikada nisu savršeno išli zajedno. Noć je pala tek iza ponoći, a svanulo je iza 03,00 sati. A to nam je samo malo poremetilo ravnicu. 20 sati ribolova na dan tek slijedi!
Post je objavljen 10.06.2008. u 16:41 sati.