Marketing
Susret...
ma što da pričam o tom...jučer sam prelomila tu stvar u sebi i priznala si najtežu stvar..pogriješila si u procjeni. Platinasta plavuša s umecima, minicom i štiklama na jednoj i ja na drugoj strani. Benetton reklama. On stoji udaljen onaj jedan metar koji je odskočio kad me je ugledao. Bura uskovitlanih osjećaja.
Ona mi pruža ruku poput mrtve ribe oh kako to dovraga ne volim
"Nanana" otpjevuši svoje ime..koje ne čujem od buke u mojoj glavi. Samo te slogove. "Drago mi je", doda istim tim tonom.
"Zašto?"
Gleda me zbunjeno. Ne razumije. Gleda u njega očekujući pomoć. u pravoj si se crkvi našla molit. Gledam ga i ja....postaje mi zanimljivo na granici sado mazo igrica
Gledam opet u nju "Što ti je to točno drago?"
Ona opet traži pogledom pomoć.
I vitez progovara: "Ma ona se samo šali."
Pobjegne mi smješak.. neočekivano.
"Zar izgledam kao da se šalim? Zašto bi se šalila, nisam točno shvatila što je to curi drago, jer recimo meni nije u ovom susretu baš ništa drago. I ne vidim zašto bi rekla onda suprotno. Zbog klišeja? A ne, više ne. Ali vidim da tebi to dobro ide. Dakle uživaj...
I začuh spasonosno zeleno da se upalilo.. moje otvoreno more..
.. a ja sada zbilja moram ići.
Nisam se okrenula. Niti jednom. Nisam spustila glavu. Nisam dopustila niti jednoj izdajničkoj suzi da poteče...bar ne dok nisam došla u siguran krug ispunjen ljubavlju mojih prijatelja.
Hvala..na tome hvala...
Marina, Maja, Marinko, Rebs i Iva. Hvala.
Hvala Sanja. Hvala Karli što me izvela van. Hvala La jer znaš kada treba nazvati.
Hvala Mindo.
I hvala Vlado i Trba koji nisu ni znali što mi se dešava ali samom svojom pojavom me uvijek vesele.
Post je objavljen 05.06.2008. u 16:44 sati.