Tesko je... kada ste ostavljeni, tesko je kada vas neko povredi, ali najteze je...znati voleti.
Upoznati ljubav u svom pravom svetlu.... Onako divnu kako nam obecava zlatnu i sigurnu buducnost pored te osobe. Kako nam nudi udobnu i bezbednu luku u kojoj cemo se nastaniti za citav zivot. U svetlu gde je sve tako mirisljavo... Ima onaj divni miris svezeg cveca i pokosene trave...Ljubav tako mirise, verujem da vecina i zna...
Tesko je kada znate kako nam ljubav donosi osmeh na lice, raduje nas sve, pa cak i iscekivanje sms-a....
Tesko je kada upoznate svima poznate leptirice u stomaku koji su se toliko razbezali da nikako ne mozete da ih uhvatite, a i necete... lepo vam je tako...
Tesko je kada osetite magiju prvog poljubca, prvog puta sa tom osobom, kada osecate u vazduhu da ste voljeni, i kada vam je samo to dovoljno za ceo zivot. Za sve.
Tesko je kada vam niko ne treba jer imate svoje voljeno bice, svoje malo stvorenjce koje cete maziti, na cijem cete ramenu plakati. Svoj zivot koji cete sa nekim deliti, svoju bol i tugu koju ce neko razumeti...
Tesko je nekome dati svaki atom sebe, bez ocekivanja da cete nesto dobiti zauzvrat. Tesko je buditi se sa osmehom pored te osobe, iako ste spavali jedno pored drugog svega sat vremena.
Tesko je... jer onda se nadjete sami, u svoja cetiri zida, shvatajuci da je sve to proslo. Da tragove ljubavi sami morati pocistiti i uglancati pod da se ne vide. Ni tragovi ljubavi, ni tragovi suza koje ste isplakali kada je ljubav otisla...
Najteze na ovom svetu, jeste znati voleti...
Post je objavljen 27.12.2008. u 14:44 sati.