Tesko nam pada oprostaj. S ljudima koje ne poznajemo, lako je.
No sto je s onima koji su nam jako bliski? Zar to nije tesko.
Ne znamo kamo ce ih zivot odvesti. Ne znamo kamo ce nas odvesti.
Takoder ne znamo hocemo li se ikada vise sresti, cuti ...
Ali znamo da ce zauvije bbiti u nasim srcima, nasim mislilma,
Biti ce sa nama. Dokle god ih se mi htjeli sjecati.
Evo ga, moj zadnji post.
Malo sam ga povezala sa trenutkom.
Dakle, vrijeme je da se oprostim sa ovim svijetom.
Svijetom blogova.
Susrela sam mnogo ljudi. Pamtit cu vas.
Bit cete u mojim mislima.
Naravno, cuti cu se i nadam se sresti s nekima od vas.
No to je sve pitanje zivota,
puta kojim krenemo.
Puta koji vodi na jedinstveno i neponovljivo odrediste.
Ostavljam ove blogovske vode.
Blog mi je sluzio za zapisivanje svojih razmisljanja.
Mozda sad zapocnem pisati svoj dnevnik.
Koji ce se ticati mene, jer vremena su takva da neke stvari ne mogu podijeliti sa drugima,
takve stvari ce ostati samo u mojim mislima. Dok ja ne odlucim drugacije.
Zahvaljujem se svima na citanju i komentiranju ovoga bloga.
Papa:)
*kiss* Maja ^^
Post je objavljen 18.05.2008. u 21:12 sati.