Marketing
Mojoj srici nema kraja
Jesi li?Jesi li?
Jesan!!
Dosla san!!
Toliko srice u mene da ni na blog nisan isla. Dusha mi puna.
Prasine ka prvo. Sporke robe ka drugo. Dva zapustena dugodlaka pasa puna suve trave.
Zagropane dlake. Kako ostavila,jos gore nasla.
Kuca je jos u zimskoj atmosferi. Vise kaputi,jakete,cizme se vuku hodnikom.
Trava narasla do prvog poda. A mirisheee samo tako. Opet moja dusha puna....mirisa.
Sva srica da su trisnje dobro rodile ove godine pa su mi jedino one pokvarile ovu pustu sricu povratka doma.
A tek auto,sva prasina eko projekta na njemu.
Neko je dok me nije bilo ucinija lipe kilometre pa sad moran i na servis. Ajme gusta,sta van ja volin sidit tamo i cekat da obave servis. Procitan sve trach novine,saznan sve sta san propustila. Puno zutila.
A tek u mene zutila. Za tiskovni asortiman brazilske,kolumbijske i cileanske drvne industrije.
Ali necu o tome jer vec vidin da su van okice zatitrale znatizeljon
Moran se malo osvrnit na proteklih 5-6 sedmica koliko me nije bilo doma,jer vatromet srice zbog radi povratka je toliki da se bojin da mi srcheko ne otkaze pa cu se sitit malo kako mi je bilo lose tamo i kako san se tlacila po cile dane.
Moran vam priznat da mi je jedan od tezih trenutaka bija kad san bila u brodskog frizera.
Lipo je on mene opitura, smotani kubanac.Cinilo mi se ka da prvi put nekoga frizira,ali mislin,ajde dobro,uvik se mogu obrijat i izlozit svoje lipe ushi pucanstvu.Onih par oziljaka po lubanji,pad s motora,pad s ljuljacke i jos neki padovi......asocijacija na zivotne,ali oni su iznutra. Ali da se vratin na frizera. Nakon sta san provela neizvjesnih uru i po pogled i nije bija tako los.Brijanje nepotrebno i kazen ja da mi naplati. Ocekujen sad ce me rebnit,strepin,svaka sekunda ka ura........kad cujen i ne virujen ......za vas je besplatno,reka mu direktor. Satralo me to,pored svega jos i to.
Morala san poc cha iz te okoline koja me unistavala iz dana u dan. Sad van gustan puna obaveza,letin,u hipu obavljan sve mi drage i mile poslice. Iza mene nestaje prasina, kese puna smeca su nasle svoj put, tri ure san provela u ormaru,prislagala,privrtala,bacala. Samo se ne mogu sitit jesu one kese u smecu bile za smece ili za spremit,ali nije bitno,danas me nista ne moze izbacit iz takta.
Sad cu se ja lipo bacit u posteju i sanjat sritne snove,sve ono sta me lipo ceka sutra.
Blago mi se!!!
Post je objavljen 17.05.2008. u 23:50 sati.