Marketing
Whatever tomorow brings, i'll be there....i think.....
*pustite si pjesmu.....
sjedim u sobi......na toplom tepihu.........i
razmišljam.........a to weć samo po sebi nije
dobro.........u sobi nije hladno.........ali nema sunca..........
oblačno je..........kiša je uprawo prestala...........
razmišljam o nekoliko pretkodnih mjeseci...............i
brine me činjenica što sam jedina osoba kojoi
ne želim wjerowati.....nemogu.......jer sam ujedno i jedina
osoba kojoi sam wiše puta dozwolila da me razočara............
i to samo zato što ne slušam samu sebe.....uwijek se
pojawi neki glas koi me odwede na neki drugi put.........
put na koi inaće, da nema tog glasa, nebih ni
pomislila...........ali ipak odem............i zaglawim.....a
onda se wračam...........i gubim wrijeme.........gubim dane.......
snagu.......... sebe.................do sada sam se
swaki put uspjela wratiti na prawi put i uwjeriti samu
sebe da je to bila pogreška.........oprostiti si.....i reči si
da drugi put moram bit opreznija...............bez obzira na
to, ponowo zalutam......i ponowo se tražim...........kao
da sam u začaranom krugu........ali počinje mi bit
jasno da........swe mora proći......čak i to..................
počinjem osjećati krai...........dan, kada se neću moći,
ili znati wratit na staro.........ako sam toliko dobra
osoba ko što neki ustrajno twrde, zašto onda nemogu
pomoći samoi sebi kad mi je to naipotrebnije? nego
uwijek čekam neko čudo.....neku wišu silu da mi šapne
koim putem dalje......lako je drugima dawat
sawjete...........lako se prawit pametan kad nisi ti u
pitanju......al kad treba pogledat samom sebi u oči i
priznati da tako nejde dalje, zaprawo widiš kakaw
si..........i sad widim da..........nisam ništa wiše, nego
obična, naiobičnija kukawica............zato si i ne
wjerujem...........zato i bježim od sebe........zato se
ponekad boim skrenuti pogled prema ogledalu,
da slučajno ne widim ono šta je unutra........ono iza fasade
lica........zato sada zwučim poput razmaženog
pubertetskog derišta u pms-u.......samoi sam sebi
smješna.................ali znam da............swe dok ne
počnem wjerowati jedinoi osobi od koje nikad neću
moći pobjeći, koliko se god trudila.....stajat ću na
mjestu...............jer nitko me neće woditi kroz žiwot......
to moram sama...........zasad, to još jednostawno
nemogu....ali wjerujem da ću i ja jednog dana bit.........
hm.........swoja............
ustajem s tepiha......približawam se prozoru...........
rukom dotićem staklo iza kojeg blistaju sitne kapi
kiše............i pitam se........jesam li to stwarno ja?
Post je objavljen 08.05.2008. u 21:51 sati.