Braćo i sestre u Kristu, osvrnio bih se na jednu tematiku a to je blagoslov. Današnji katolik je dosta puta uzdrman nekako time da nije dovoljno blagoslovljen od nebeskog Oca. Pa često dođe misao: „Oče, drugi imaju više blagoslova, to znači da Ti mene ne voliš“.
I dosta ljudi skreću na krive puteve, misleći da ih Bog Otac dovoljno ne ljubi.
Znamo, postoje: duhovni i materijalni blagoslovi. No ovaj treći blagoslov, smatram ga jako važnim;
o njemu vjernici ne razmišljaju baš učestalo. A to je ŽIVOT! On je tako veliki blagoslov, da zaista, kada čovjek pomisli u trenucima iskušenja neprijateljskog, da ga Bog ne voli;
Samo kada bi se toga čovjek sjetio: da ga je Otac stvorio na svoju sliku i da je Otac htio da upravo on / ona bude živ i da bude takav / takva kakav / kakva je (određene boje kose, rasta, boje glasa) svaka sumnja u Očevu ljubav bi bila raspršena.
Sjetimo li se braćo i sestre ikada, kada se probudimo, zahvaliti Bogu na novome danu? Što smo se probudili, što smo živi i zdravi?
Božji blagoslov!
Post je objavljen 08.05.2008. u 15:39 sati.