Što je danas bil lijep i sunčan dan. Al ipak, naš Dragan nikako uvatiti vremena za jedan đir sa studenticama i studentima. Ufatila sam sve glavne info emisije koje su imale kao prvu vijest ovaj prosvjed a ne šetnju i kaj zaključih: nisu spremni kao i uvijek. Recimo Tončica von Naglasak. Kak je to zgledalo? Poslikali su studente i neke transparente, posnimili nekaj kaj su zahtjevali iz zvučnika i šlus. A kaj ja hoću? Ja hoću jebemu da se razlete, jer tak sam ih i ja mogla poslikati sa svojom kamerom kaj snimam dječje rođendane i privatne porno uratke sa svojim žiro računom. Recimo, zakaj nigdo ni pronašel Dragana kaj nije uvatil vremena za šetnju, zakaj nigdo nije otišel v Grčku po Aleksu koji nije probal bolonjez il Sandija il gradonačelnika zakaj negdo nije ukebal da vidimo kaj on veli gda se znojni studenti uhauhaha stiskaju ispred mimarice i zakrivaju pogled na holding cveće. Ili bar da je nekaj rekel Ćiro. Recimo: tjudo! Nu, nisam ni ništ drugo očekivala. I još ne znam kaj bu na Otvorenom, možda bu danas pričali o Jorasovom štrajku i žardinjerama, jebaimpas neprofesionalnu al ambicioznu.
Nego, puna mi je kapa, a već mi se opet sad prepunjuje, spika oko toga kak su i srednjoškolci i sad studenti nadrkani od crvenih da izajdu na šetnju pardon prosvjede. I to je nekaj kaj fakat fino oslikava silništvo i bahatost kirinaške nam politike. Ovi srednjoškolci većinom tijekom ove godine pune 18 i GLASALI BU po prvi put. Al izabrane dečke boli klipac. Akceleracija pizdarija je u tijeku, a poslije magla. Jer da misle dugoročno ne bi tako podcjenjivali buduće glasače.
Inače, u tijeku je tzv. lego efekt posramljivanje. Prvo su srednjoškolci posramili studente, ondak su studenti posramili radnu rulju, a ako dojde do toga da iznemogla radnička klasa izajde na cestu onda bu posramljeni valjda penzići. Oni bu valjda protestirali na Mirogoju i spustili bu se u trenutku kad se to najmanje nadamo.
Nego, kod ove skupine koja na svojim leđima nosi i saborsku kantinu i bolonjski proces i privatnu proslavu ministarskog rođendana temeljenu na avionskom letu i bogatoj mezi koju plaćamo mi, radnici, kod ove skupine radnika koji su nakanili poštenim radom proživjeti pošteno svoj vijek fitilj je dugačak onoliko koliko prolaze plastičnjaci kroz posov automatić. Naime, pitam se ja koliko bi se fitilj većine hrvatskog naroda skratil da nema jebenih kartica koje nas jednokratno muljaju da možemo dalje, pitam se. Otuđeni, izmoreni, isfrustrirani i izjebani, svaki u svom dućanu, trgovačkom centru i špeceraju peglamo svoju noćnu moru budućnosti u kolopletu s "darežljivim" bankama uplićemo se do grla, a zapravo smo do grla u govnima. I onda nije čudno da se podcjenjuju srednjoškolci i studenti kad nitko ne jebe raju ni pol posto. A podosta te raje glasalo je za te stričeke i tete koji si mogu svakodnevno priuštiti između ostalog masera i frizera. O hoh prostitutkama da i ne govorimo.
Ima jedan filozof kaj je filozofiral nekaj o vremenu i duhu, pa se iskreno bojim ak ovaj put naši izabrani blindirani dečki nisu uvatili vremena da bu slijedeći put barem uhvatili duh vremena, a tu im već možda može pomoći i kakva kaptolska klet.
U međuvremenu naša radna raja se može međusobno glođat po raznoraznim nepresudnim animozitetima tipa hajdukdinamo, sjeverjug, istokzapad, a svi smo u istoj lovačkoj čorbi s okusom najbolje lovine. Prosječan pošteni hrvatski radnik ne može si priuštiti put u lurdsko svetište, a vele da bu onaj ko dojde ove godine bil razrješen svih grijeha. To si mogu priuštiti samo oni koji kratkovide na hrvatskoj dalekovidnici poput Maminjosa i ostale karavane korisnika državnog proračuna.
Ipak, ne dvojim kako u pozadini svih prodanih i tako žestoko eksponiranih građana lijepe naše ipak budno dišu ljudi koji se ne mogu kupiti. U pravom trenutku upravo će oni svoditi račun. Fora je u tome da uvatimo taj PRAVI TRENUTAK!
Post je objavljen 07.05.2008. u 20:22 sati.