- Turistima triba ljudskoga kontakta! Da se osjete ljudi, da ćute život. Pravi, a ne ono svakodnevno robovanje na koje su doma prisiljeni.
Ovako je govorila Đenis za šankon velikoga hotela u predgrađu, di je zaposlena evo već drugu godinu. S druge strane je sluša mladi lipuškasti konobar u strogu uniformu okružen koktelima, šarenin bocama žestokoga pića sa svih strana svita.
- Imaš prav. Nije radit u turizmu isto šta i u fabriku, šta ja znan, ka šta je prije bila Jugoplastika. Nisu turisti postole na pokretnu traku. Ne moremo mi radit na normu.
- Aj ti to reci našemu šefu: njemu je sve u brojevima jebali ga brojevi. Nekad mi se čini da bi mi bilo lakše u tvornicu: digneš se ujutro odradiš svoju normu, a popodne doma ditetu. Jebate, mala me danima nije vidila kako triba. Dođen doma umorna ka pas.
- Nije sve u pospremljenin krevetima, čistin zahodima, usisanin hodnicima. Evo, nekidan ona stara Englezica: zapili se mi na šanku i juski porazgovarali. Na kraju mi je dala svoj broj sobe.
- Jesi li je opalija? Pa i nije tako stara.
- Nisan ja seks mašina. O tome ti govorin. Triba pazit na osjećaje. Ustvari mi se nije diza na nju.
- I mene je napada neki stari Nijemac. Da san ja njemu ka filmska glumica. Biće gleda Marlenu Ditrih u Plavome anđelu. Da iman malo dublji glas baš ka šta on voli.
- Jesi mu dala?
- Ka i ti Englezici. Eno mu more, sunce, neka gleda boje mediterana. Jesmo li mi LeMeridian ili šta smo mi?
- Reka mi je da su mu otoci interesantni.
- E , otoci….
Ovdi se Đenis sitila moga Otoka i društva oko Žak Majola, Sandokana i Moleta. Sitila se ribe i vina, sitila se da i ona more bit turista koji upoznaje domaće ljude. Zasmetala joj odma ona njezina uniforma, seksi kompletić, frizura i šminka koju mrzi. Dosadili su joj i svi ti mali menađeri u obilasku tržišta, pijane ekipe na tim bildingu, sportaši na gostovanju, tur operatori i njihove ture gostiju željnih informacija, sve bi najrađe poslala u niku stvar.
- Alo Đenis jeste sredili apartman tri?, prene je iz razmišljanja kolegica iz smjene.
- Oni di su došli ona dva pedera Talijana. Je, prominili smo lancune. Znaš da je bilo krvi na njima. Mrzin pedere.
- Nema veze šta ti mrziš ili ne mrziš, apartman mora blistat ka suza ili će šef popizdit.
- Je, sve je u redu.
Uh šta bi dala da more popit pivu i zapalit cigaret. Ovi su moderni šankovi za kurac.
Ali kraj je smjene i ne more riskirat da je zaustavi pandur na putu do kuće, pa da mora puvat, izgubit dozvolu, ne daj Bože.
A ništa. Izdrži još malo pa u oni stari auto i doma.
Bolje i to nego ostat radit u noćnoj. Makar bi i zarada bila veća.
Našlo bi se za novi auto.
Post je objavljen 05.05.2008. u 20:56 sati.