Marketing
NE SEEEKOOOOOOO!
Bilo je to prije dvi-tri ure.
Pa ne mogu ne zapisat jer to je ipak nesvakodnevni doživljaj, barem za Tonija.
Uputili smo se s motičicom na Krčine. A Krčine su nekakvi dočići.
A dočići su nekakve livadice i šumice i punooo trave i poljskog cvića.
Kako je danas poprilično zagrijalo rekla sam Tonom da me pažljivo prati jer bi lako mogli nabasat na zmiju.
Našli smo naše odredište, iskopali šta smo tribali iskopat i vraćali se kući…
Seka je bila na igralištu… kad odjednom vidim na zidiću pred nama debelu zmijurinu.'Eno, Toni, pogledaj, ono ti je zmija…!'
Govorimo seki da je prid nama zmija da ne ide do nas.
Ali seka ne sluša… trči ravno k nama u smjeru zmijurine koja je ravno između nas i seke…
Toni je zagalamio ''Nee seeekoooooooooooooooooo!''- tako jako da se seka na mistu skamenila.
I tako se seka poslušno ukipila i čekala nas.
Gledali smo još koju minutu i nismo se usuđivali približavati previše, jer ako je uznemirimo, ko zna – možda bi ona k seki, a šta bi ona jadna tada…
Pokupili smo seku i još pažljivije nego prije koračali prema kući.
Nakon par minuta Toni je poveo dida s motikom da sredi tu zmiju.
A ona ih ipak nije čekala. Šmugnula.
Samo… naše šetnje sada postaju oprezne…
(Ovo nije današnja slika, ovo je sa Babića briga, prema Pripužića dočićin)
………………………………………………..
Zmija me uvik asocira na neke druge opasnosti.
A jutros me Tonijev krik podsjetio na to kako bi se i mi kršćani tribali iskreno zabrinuti zbog onih koji 'koračaju prema zmiji'… odnosno – sotoni…
Zbog onih koji srljaju u propast, ne znajući kud srljaju…
Možemo li reći 'Ne tiče me se! To je njegova ili njezina osobna stvar', ako znam da je to što čini smrtni grijeh… i ako znam (u vjeri) da postoji nešto što nazivamo pakao… ako znam da postoji neizmjerno Božje milosrđe koje želi svakog grješnika privesti na pravi put, samo ako želi…
Ako želi stat na svom putu srljanja u propast… i pouzdat se u spas… tj. Spasitelja.
Jer on želi spasiti svakog. (''Bog želi da se svi ljudi spase'')
A sekina ukipljenost me podsjetila na redovničku poslušnost…
Slično onom sađenju kupusa naopako…(!)
Ono kad ne znaš zašto, a tribaš to poslušat.
Ne znaš zašto npr. baš moraš stat umisto trčat, jer se tebi čini najlogičnije da tribaš trčat…
A zapravo najbolje je stat, samo što ti to ne vidiš, to vidi Netko drugi.
Naravno, možeš ti i trčat… ali netko vidi i netko zna ZAŠTO...
Post je objavljen 02.05.2008. u 13:28 sati.