Marketing
Hrana nas veže i spaja,...
Sinoć san išla sritna leć jer san bila uvjerena da ću jutros ić sa svojom legendarnom Tetom na Marjan- na tipično prvomajsko druženje. Zadnji put san bila tamo kad san bila dite i baš me nekako uvatila nostalgija da opet oden tamo i doživin onaj jedinstven spoj mirisa, okusa - da još jednom proban socijalni (a opet tako ukusan) fažol.
Al šta se desilo? Ja prispavala, Teta me nije tila budit i onda je otišla sama. Briga nju, ona je tamo svoj na svome- penzić među penzićima. Nek se druži, ionako se doma stalno zbog nekoga tare - zaslužila je da se odmori malo. I da bar jedan dan sama ne kuva.
Meni je žaj šta nisan bila tamo. Al štaš.
Nego, kako san čula na radiju- ništa se nije pominilo. Sindikati su se opet bunili na tešku gospodarsku situaciju, gradski poglavari su bespomoćno kimnuli glavon. Onda su svi zajedno lipo sili i nazdravili fažolon. Ionako nije bilo druge, a i šteta da fažol propadne. Evala!
Post je objavljen 01.05.2008. u 13:27 sati.