Marketing
*zhivot je pozornica, a mi smo glumci*
sve je nekako drugachije...
mi smo starije...
oni su stariji...
problemi vishe nisu isti, a
oni prethodni se chine poput gluposti...
mislimo drugachije, mjenjamo
mishljenja, stavove, poglede...
sve shto je u nashim zhivotima
igralo glavnu ulogu, sada
igra sporednu...
doshli su novi glumci, nove glumice...
novi scenarij...samo je ostao isti
redatelj...
misli nam se kotrljaju u nepotrebne
bujice rijechi...koje samo povride ljude...
iako nam to nije bila namjera...
imamo osjechaj da gubimo najdrazhe
i nekad najvazhnije glumce u nashim zhivotima...
oni se polako odvaju od nas, dobivaju nove uloge...
a mi se grchevito hvatamo za zadnju nit, koja
nas vezhe...jer mislimo ako se dovoljno budemo trudili
da che oni ostat tu...s nama...
ali, mozhda oni moraju otichi?!...
svi odu, samo oni najuporniji ostaju s nama...
kako chemo ih prepoznati?
ne znam...samo se nadam da che one ustat
tu... da che sa mnom glumit u sretnim, tuzhnim
ludim scenama...da se neche naljutit, ili pomislit
da ih vishe ne zhelim tu, kraj sebe...
tila bi da shvate....
*samo se nadam da chu ja bit tu uz njih kad
dobiju Oscara:)*
...
1.dio
Post je objavljen 23.04.2008. u 15:35 sati.