Marketing
Such a lonely day... and it's mine
Da evo i mene napokon... Ali samo zato što sutra gren ča.... i napokon ću viditi nećakinju koja ima već 7 miseci. samo što dana s nemam puno ideje za post pa neznan što da pišem. neznan nekako mi je blog dosadia, i tila bi ga malo promniti ali neznan kako. ali neka ostane za sada ovako, bar dok školu ne završim.
staviti ću jednu pismicu koju sam slučajno našla da ne bude premalo toga
Zauvijek uz tebe
Ne mogu ti odoljeti
Ne mogu reći da ne volim te
N mogu reći ne želim te
Ne mogu reći ne trebam te
I za tebe bi umro
Za tebe bi život dao!
Tvoj osmijeh me naučio uživati
Naučio me je živjeti
Tisuću puta samo zbog tebe sam se nasmijao
Samo zbog tebe moje srce je nastavilo kucati
Kada sam ga pokušao ubiti.
Kuda god otišla ti ćeš biti moja voljena
I srce ne može prestati voljeti
Nikada ne može prestati patiti
Jer srce će samo tebe zauvijek željeti
U suzama i boli
Krvavo pismo ti pišem
U suzama i krvi
Ja volim te još više
I koliko ljubav može boljeti
Toliko ču te jako voljeti
Jer nije dovoljna bol da razdvoji nas
U tebi leži moj spas
Ne dam te ne dam nikome
Ti zauvijek nosiš moje mirise
I ja tvoj zaboraviti nikada neću
Uz tebe zauvijek ču imati sreću.
Post je objavljen 22.04.2008. u 18:23 sati.