Marketing
Znate, ima čovjek onih dana kada mu nije ni do čega… Sav je raskidan… Nikakav.. Ali to NITKO NE PRIMJEĆUJE!! Onda još više bježiš u sebe.. Ne daš nikome da ti priđe… E to su ti dani… Izvana „sve pet“, a iznutra….. jado… O čudnim stvarima razmišljam ovih dana, čudne me stvari muče, čudne stvari sanjam… Još čudnije me stvari prate… Prije jedno tjedan dana sam zamalo imala saobraćajku… Prijateljica je vozila (ja nemam ni bicikl,a kamoli vozačku i auto!!) i zamalo se na putu za Os nismo našle u sendviču između dva auta! Sekunde su bile u pitanju, al' nikome ništa nije bilo… Samo žestoko kočenje… Onda umfal u tramvaju! Zamalo nam se zapalio tramvaj sad u petak…Stao na stanicu i počeo se odozdol pušit!! Kad su ljudi stali trčat van… Heh, i ja skupa s njima… Otrčala sam na autobus, ne znam što je bilo sa tramvajem… I treći faul… Kod kuće… Sjedila sam u kuhinji, čituckala nešto, kad osjetim plin… Reko, mala, umišljaš si… Čituckam dalje… Ma osjetim plin da ga jebeš… Ustanem se, otvorim ono čudo di stoji plinska boca… Smrdi!! Ajmo van po tatu… Da, naravno da je plin curio, a to nitko nije skužio… Sreća baka taj dan nije kuhala… Čak ni kavu nisu pili! Mogli smo sad svi bit… Moglo nas je nebit… Je li to sreća?!? Ili sam baksuz kojeg netko gore želi kraj sebe i uporno nešto pokušava ali mu ne ide… Sve do jednom… Hmmm… Čekam sljedeći pokušaj… Baš me zanima hoću li kome nedostajati…
Post je objavljen 21.04.2008. u 20:41 sati.