Ja nikad ne lažem. Ja ne znam što je laž. To je zato što svi oko mene pričaju istinu.
Tako kažu da je Bosut najbrža rijeka i je, jer ponekad ni ne možemo znati na kojoj smo obali rijeke koliko je brza. Isto tako svi Vinkovčani žive u istoj ulici jer svi sve znaju. Tko bi rekao da je to moguće, ali je, to je jednostavno tako. Grad koji se sastoji od jedne ulice. Zanimljivo je to što ima više trgovina nego stanovnika, da, da.
Uistinu je to specifičan grad. Tako nema kino, ali zato ima festival dokumentarnog rock filma za koji dosta Vinkovčana ni ne zna da postoji ili znaju, ali ne znaju kad je to. Baš čudno, tako mali grad gdje svatko svakog zna i zna se svaki trač,a da to ne znaju. Specifičan grad, nadasve.
Preko ljeta postoje čak i bazeni, da, da. Koji više sliče na neke bazene za protok kanalizacije, ali zato Vinkovci imaju svoje more. Da, tko bi rekao imaju more, a nalaze se duboko u kontinentu. To bi bila Banja, ima tamo jedan morski pas, da, da. Jednog sam baš vidjela prošle godine. Da samo vidite tu veliku ribetinu, divota. Je, da nisam tamo nikad bila, ali znate vidjela sam ju u snu. Pa, što? Zašto bi nešto bilo nevažno ako je to iz sna.
Što još ima taj grad? E, da ima fakultet, ali nitko ne zna da je tamo…Ma znaju, kad netko nekog ubije i slične stvari za crnu kroniku, odmah budemo čak i na HRT programu, i to čak u Dnevniku.
Vinkovci imaju još nešto, a to su Vinkovačke jeseni koje se događaju na jesen, tko bi rekao. Na jesen, eto čuda se ipak događaju.
Ima ovaj grad u sebi i Francusku i Tursku, i tko zna koju još državu. E , da još malo pa ćemo dobiti i Kinesku državu s obzirom na to koliko ima kineskih trgovina, ali zanimljivi su oni ljudi i sve im je povoljno i jeftino i ima rok trajanja od nekoliko sati do jednog dana, a ako potraje samo jednu minutu imate čak mogućnost reklamacije robe, naravno ako niste izišli iz trgovine. I sve to u jednoj, jedinoj dugačkoj ulici.
Ima ovaj grad i tv postaju, novine, radio postaju, ma sve… Samo što su na tv-u svaki put reklame, a u 20:30 Dnevnik, koji je definitivno bolje preskočiti, vjerujte mi, a ima i neka glazbena emisija za djecu i mladež gdje možete čuti aktualne hitove iz devedesetih koji ni tada nisu bili hitovi, ali eto moraju nečime osim reklama popuniti tv raspored. Pored takvog tv programa, nije mi palo na pamet uključiti radio ili kojim slučajem kupiti novine, ali jedanput sam slučajno ipak naišla na jedne pa sam u jednoj anketi za građane pročitala kako jedna građanin ima pritužbi da nemamo čitaonicu u knjižnici, baš čudno, a neki dan sam baš tamo bila na studijskom odjelu. Istina je da je knjižnica u komi, da ako u katalogu imaju sve, a na polici to misteriozno ispari, te da nemaju mjesta, ali bar imaju čitaonicu.
Ima svašta taj grad, pa tako i osmo svjetsko čudo, samo to još nitko ne zna. Da, da to osmo čudo sam ja, ja Melita.
Post je objavljen 20.04.2008. u 23:07 sati.