Marketing
I fall never to return – shut down – set out to burn...
Mislim da je došlo vrijeme za neku moju pjesmičičicu, hihi...
Ova je najnovija, ja mislim, i nije da mi se pretjerano sviđa, al zavolit ću je jednog dana... Svaka majka voli svoju djecu, ne? Hahahaaa...
Za Evu
Ne plači, Evo,
Ne plači;
Nisi ti kriva za grijeh.
Ionako bismo bili osuđeni
Na patnju i muku – zauvijek.
Ne moli se, Evo,
Odmori;
Previše smisla tu nema.
Sve riječi ionako nestanu
U grijesima naših sudbina.
Pogledaj, Evo
I stani
Pred tamnim obrisima zla.
Pruži ruku u daljinu
Prema razbijenom ogledalu sna.
Molim te, Evo,
Ne plači;
Nisi ti kriva za grijeh.
Sami smo krivi za patnju
Što lebdi nad nama – zauvijek.
Jel da da je bzvz?
Nda...
Anyway, u petak sam bila u Zg-u na RAF-u (*Revija Amaterskog Filma*). Bilo je simpatično. I nisam morala u školu, hehe... Yey...
To kaj sam skoro zaspala u kinu nije bitno. Bitno je to kaj sam si kupila kül majicu i kül narukvicu i kül gothic sort of rukavice i kül HIM bedževe. I baš sam heeepiii... Weee...
Drugi tjedan opet idem u Zg. Već mi je postao dosadan. Al mogla bi se opet zaletit do Planet Music-a i kupit si neke kül stvarčičice, hihihiii...
I taaakooo...
Jučer vani je bilo... khm... zanimljivo. I u pozitivnom i u negativnom smislu. Mislim, katastrofa.
Kod sportske je bilo jbn. Da.
Onda Ziher. Khm, da. Ne bi ponovila neke stvari.Al neko vrijeme je bilo simpatično. Onak.
Pa Buddha. E tu su počeli problemi. Kad sam prvi put došla u Buddhu bilo je najs. Jer sam imala lijep doček, hehe. Al poslije... Užas. Sjedila sam ko mrtva (*za to je uglavnom kriv višak alkohola, al nećemo sad o tome, bilo je još razloga...*)... Neki su se malo zabrinuli za mene (*pusa beba*)... Neki su me i tješili jer me uhvatilo neko deprimirano stanje (*zahvaljujem Čohanu*)... I tak to...
Nadam se da ću drugi vikend bit hiper cijelo vrijeme.
...idem ja...
...kissam vas...
...bye bye...
Post je objavljen 06.04.2008. u 21:00 sati.