Marketing
Negdje između
Ne znam baš šta naslov točno znači-za mene, al' mi se jako svidio čim mi je pao na pamet... Vjerojatno sam sad između škole i Stagea... U zadnje vrijeme nam je stvarno drugi dom jer smo non-stop tamo i onda se smijemo, družimo... Uživamo. Ponašamo se zapravo ko da škole i nema. To smo trebali davno prije napraviti...
Jedina stvar koju ne volim je što je vlasnik
zaposlio nekog mutavog konobara koji traži da mu se sve odjednom plati i ne možeš mu platit samo svoje piće ili za još nekog pa da on vraća lovu.
I sav je usporen.Više volim onog drugog. On zna šta uvijek pijem i normalan je.
A to je rijetkost u Stageu.
Prošle subote je bilo prilično dobro, iako je većina ljudi bila u bedu i plakali su iz razloga poznatih samo njima, a bilo je i puuuuno pijanih. Koje smo naravno mi svi tetošili i pazili. Na Stefana je bilo malo teže pazit jer je bacao mobitel i kad vidi da su svi oko njega otišli on ide za njima i onda po mogućnosti sjedne il legne na pod wc-a koji možete mislit kolko je čist, a njemu se neda ustat, a nama je pretežak... Al' on se na svoju sreću ničeg ne sjeća, ko ni većina njih... Katja i ja smo se napričale, i jedna s drugom i s Magićem i s ostalima, al to je zato jer mi u svakoj prilici možemo neograničeno pričat, pa da se ne čudite ako nas sretnete.
Danas opet u Stage, svira Balkanika(n), ko i svake subote, a njih mi svi jako volimo I nadam se da će ljudi biti malo manje u bedu, manje plakat i manje piti.
Sad sam se sjetila o čemu sam zapravo htjela pisat! Napokon! Maloprije sam gledala Briljanteen i tamo su bili neki emač i emačica(kak čudno zvuči) i pričali su tam nešt o sebi s voditeljicom. I kad su malo ispričali šta je zapravo emo pokret il kak da ga već nazovem tek sam se onda uhvatila za glavu. Oni kažu da su oni samo osobe koje svoje osjećaje pokazuju i javno i da te dečke nije sram pustit suzu. Pa se onda ja zapitam, jesam ja emo? Jer imam i ja osjećaje koje itekako pokazujem(pogotovo kad sam ljuta-na brata po mogućnosti), a ne poznam nikog ko ne pokazuje svoje osjećaje. Ne ću imenovat,al u jednom od prvih razreda ima i dečki koji plaču, pa se onda smije, pa se malo ljute. Ponašaju se ko i ostali pripadnici ljudske rase. Naravno da postoje iznimke i to su najčesšće oni tipovi koji misle da će ispast više frajeri, ako ne plaču i stalno su ozbiljni...
A tek ono samoozljeđivanje. OK, ne ozljeđuju se svi, al takvih je puno. Čak i onih koji nisu emo...Ali koja je svrha toga? Sad sam malo tužna pa ću si malo izrezbarit ruku. Kako logično! I onda će mi ostat lijepi ožiljci koje ću morat sakrivat na sistematskom. Predivno! I na kraju tog dijela emisije kaže voditeljica:"Dragi roditelji, nemate se razloga brinuti ako su vam djeca emo. Vidite da su oni sasvim normalna djeca!" Apsolutno...
U školi je ok. Dovoljno dobro da ju ne moramo više spominjat.
A baka... Jučer je opet imala infarkt, al je danas puno bolje...Bit će sve 5. Bar mi svi tako govore.
E da! Svi me pitaju kak imam toliko inspiracije za jedan post! Nemam pojma. Samo znam da kad krenem pisat ne stajem dosta dugo, jer ovdje mogu napisat skoro sve i to ne mora biti ograničeno brojem riječi i ne moram se trudit da to ima neku kompoziciju. Blog mi baš služi da se ispušem i da napišem sve šte me pati ili veseli. Trenutno, postoji jedna sitnica o kojoj baš ne mogu pisat, jer je malo... Ne znam baš kak da sve to opišem, samo se ne želim tako osjećat i opirem se tomu, ali ide jako teško. Nažalost. Moje prijateljice će znat o čemu je riječ samo ako spomenem jednu boju ili jednu prvotravanjsku šalu za Josie, ali ih molim da ne spominju ni jedno ni drugo iz razloga koje ću im objasnit, ako već same ne znaju
Pozz svima, pogotovo ekipi od jučer iz Stagea... Tomo, više te se ne bojim toliko... I pozz jednoj maloj Mariji
P.S:Nisam normalna
Post je objavljen 05.04.2008. u 13:16 sati.