Pozvoni ponekad kada si u prolazu,
svima zvoniš a meni nikada,
činiš to sa ponosom i bez srama,
ponekad čak i po kiši i u mraku.
Takva si ti misliš na sve a na mene
nikada,nikada pa makar u bjelom
te čekao sa osmjehom na licu.
A ti svaki puat tako ljupka i znojna,
izmorena i razčerupane kose prolaziš
i nikako da i meni posvijetiš svoju pažnju.
Takva si, svima dalješ a meni ne.....
Jednostavno to si ti...
Neznam zašto ali ja bih samo da mi
se javiš barem u prolzu makar to bio samo
jedan mali tren dok si u prolazu...
Molim te javi mi se .....
Prihvatim te takvu kakva si ...
Samo mi se javi u prolazu dok mi
biciklom prolaziš kraj kuće i ja sam
željan zvuka zvona i tebe....
Blink,blink,blink....
Post je objavljen 28.03.2008. u 20:30 sati.