Prvo da napomenem...nakon epizode koju sam opisao u prošlom postu došla je i popodnevna šetnje...kao što pretpostavljate, okolina u kojoj smo šetali bila je blatna i mokra samo tako...no to nije smetalo malog ludog psa...vratili smo se blatnjavi i mokri...eeeee, gazda, al ujutro, ne ne ne...
Jednako tako današnja jutarnja šetnja istom rutom po zaleđenoj, mokroj i blatnjavoj livadi prošla je sasvim OK. Zapravo...mali pas se nakon ispuštanja "tereta" silno veselio i kao da me pozivao da što prije dođem vidjeti šta je on to napravio i kak je to super i kao da mi je želio objasniti da je skužio koliko je bio bedast jer prošli puta nije želio zakoračiti na livadu...a fora si mali pas...kaj drugo da ti kažem...
Nego, ono što sam želio ispričati...
U prije spomenutoj mokroj i blatnjavoj dugoj popodnevnoj šetnji malo smo i trenirali. Na povratku prema kući našoj ima jedan betonski plato s nekim klupicama i stepenicama i stupićima pa onda te sve "rekvizite" možemo koristiti u našim igricama i vježbicama. Na prilazu tom platou su stepenice na kojima obično zastanemo, pas sjedne, zatražim ga da čeka, spuštam se niz stepenice i pozivam ga sa dođi...to nam je standardna vježbica koju tu uvijek radimo na isti način. Ovaj puta sam odlučio promijeniti stvar i bez ikakvih naredbi nastavio sam hodati niz stepenice u očekivanju da će me pas pratiti...ali ne...mali ludi pas je pred stepenicama stao i čekao bez da sam to od njega tražio...a luđo ludi...i još je onako pametno nakrenuo glavicu i načulio uši. Kad je bio tako sladak sve mi je bilo teško reći mu neeeee...onako smireno...i vratiti se do njega dok me tako zbunjeno gledao. Došao sam do psa i ponovno ga pokušao bez riječi u hodu povesti niz stepenice...ali mali pas opet pred stepenicama staje i čeka. No dobro, očito da ću morati malom psu potvrditi što od njega tražim...dolazim do psa i povedem ga prema stepenicama te pred samim stepenicama ponovim naredbu idemo i pas onako oprezno, zaostajući korak krene niz stepenice...tu ga ja malo potaknem pohvalom bravo bravo idemo i pas veselo nastavi hodati uz mene. Napravili smo tako nekoliko puta gore dolje po stepenicama dok su nas ostali sudionici u prometu čudom gledali...šta rade ova dva luđosa luda. Nakon što smo potvrdili malome psu što se od njega traži, na samom platou, malo odmaknuti od stepenica, napravili smo sjedi, čekaj, dođi...tako da mali pas u svojoj glavici prestane tu vježbicu povezivati sa stepenicama. Nakon toga vratili smo se na stepenice i ponovno sam sa naredbom idemo pozvao malog psa prema stepenicama i pred samim stepenicama samo sam nastavio hodati, a mali pas me nastavio pratiti bez zaustavljanja...stali smo nakon što smo se spustili niz stepenice i mali pas je nakon što je sjeo kraj mene dobio nagradicu i porciju maženja...ponovili smo to još dva puta. Nakon toga ponovno sam pozvao psa da krenemo prema stepenicama i pred njima sam se zaustavio...pas je sjeo kraj mene i bio pohvaljen...nakon toga rekao sam mu da čeka i spustio se niz stepenice...pas je smireno čekao, kao da mi pokazuje da mu je sada jasno što se točno od njega traži...pozvao sam ga sa dođi na što je on veselo dojurio pred mene. Baš nam je bilo fora to raditi...odnosno bilo je fora pomoći psu da opet počne razlikovati naredbe i da shvati da jedna naredba vrijedi sve dok ne dobije drugu naredbu...fora...
Nakon toga smo se još pola sata naganjali koristeći se "rekvizitima" na platou...smišljali razne poligone kroz koje smo trčali...mali pas je bio lud od sreće i jurnjave...
Post je objavljen 19.03.2008. u 07:36 sati.