Marketing
Subota (o petku kad dobijen inspiraciju)
Sidin ja s mojim blogericama na kavi,riva naravno,sunce opicilo,a tek je devet uri.
Jedna je dosla u deboto kratke rukave,jedna u budnu,a jedna mezzo.Jer kod nas van je to tako.Nikad ne znas oce zapuvat mestral pa se smrznit ili se kuvat na suncu.Sidmo mi,smijemo se,kad gle,muskarac pilazi za nas stol.Ali sad ste se malo privarili,nije to onaj za petak,to je nas trogirski bloger,izasa i on na kavu pa se dosa javit.
Ode on mi nastavimo u nasem djiru.Red smija,red smija pa opet red smija.
Jedna od nas nije uvlacila jezik u usta,ali dobro,znamo je i mater joj je takva.
Bila van je tamo na rivu i jedna sta uvik seta s mobitelon na uvu.Kad god dodjem u grad ili vozin cestom,iskrsne ona,bilo nogicama da gazi po putu ili auticen mimo mene,ali mobitel je na uvu.Pa se onako smjeska cilo vrime i prica.
Uvik se pitan s kim po cili dan mlije na ono bidnoga mobitela i mora da je to neki s dobron baterijon,a bice da je i skup.Nije to njoj nista za platit,ona van je zena svoga muza,a on je zna se.Kako se ono rece?Da zene vladaju iz sjene priko svojih muzeva.Jesan dobro rekla?
Koliko je samo koracica napravila gori doli rivon,bome lipo se nasetala.To van je bila setnja od ure.Pa bi stala uz more,gledala niz kornizu,pa se opet okrenila,korak naprid,korak nazad.Onda se mislin,jesan ja luda.Kad prican na telefon,zavalin se na kauc i udri.A ona,pametna zena,prica i rekreira se.Moran prominit pogled na rekreaciju.
I sve se mislin,onoliko pricat,s onin izrazon na licu,zaboravila na cili svit oko sebe.
Bice da je bija petak suboton.
Nama vise ni jedno musko nije prislo stolu pa smo nakon kave isle svaka svojin puten.
Post je objavljen 15.03.2008. u 17:03 sati.