Marketing
8...n.o.s. t.i. p.o.s.r.a.n..
Pošto je upala uha dosegnula tolike razmjere da više ne čujem ni vlastiti glas kolko god vam to zvučalo nemoguće…ipak je moguće.Kolko god on kreštavo prodoran bio,ja ga ipak ne registriram.
Tak da sam sad domeka,čičim na svom krevetu…čičim na svom stolcu…pa gledam u vrata.Pa čitam stare poruke,gledala sam i albume stare,čitala sam upute za uporabu kalkulatora(??),očistila sam si i neradni stol čak i našla jedno pismo koje sam već pred kojih godinu i pol imala namjeru poslat,al se,izgleda,neđe malo zagubio.Pa opet čičim na krevetu.Pa slažem robu u ormaru po boji,veličini,debljini,učestalosti korištenja,modnom zaostatku i sl.Čak sam i sve programe na max tv pogledala od prvog do frikin zadnjeg i mal mi se vrti od tog.A još nije ni prvi dan prošo cijeli.
E.
Bilo je to jednog nedjeljnog(nije,lažem,bilo je u srijedu al ne znam kak bi se to napisalo.Srijednog?nema smisla)prijepodneva,moja majka i ja utrpale smo se u šesticu đe su se još uvijek,od jučer na večer valjda,vozile hemeroidne bake i neka pic pic naperlitana babetina,s nekom crvenom kožnom jaknom i onim špicokom da ti oko skopa.
Ja sam se,afkors, popiknula na 2.stepenici i osunula neš gadnog.Čitavi tramvaj neki pobožni i svi su začuteli kaj ribe.Sve bi bilo čist ok da me ta špicok-baba ni gledala kaj da mi je tulipan zrasel na glavi.
I sad,majka i ja već pred izlazom,u tramvaju još uvek muk,svi još pod dojmom,kad ono,zvoni špicok-babi rock mobitel i javlja se ona:
-Da,ljube,reci?
Jesi se ustala,ljubavi mamina?
Di si to,u kupaoni?!Još si u kupaoni,majku ti tvoju,ubit ću te kad dođem doma!Da.Izmasakrirat ću te lijepo.Ajd počisti nešto dok se mama ne vrati iz kina.A od kud da znam šta ću gledat u kinu?!da znam ne bi išla tamo.Da si normalna i ti bi išla sa mnom sad.Kad ti je škola?A nejdeš u školu danas?!Ma divno.Ajd ti lijepo očisti samo mami stan onda,aj ubit ću te kad se vratim,ljubavi moja,jebem te lijenu,ajde…budi dobra,ljube.Očisti sve.Znaš da te mama voli…Ajde.Ubit ću te…Ajde…vidimo se!!Aj ćao,ljube.
E tad je zavladao muk.I muhe su se usrale.I onda je tramvaj stao.I majka i ja smo izašle van.Špicok-baba je ostala stajat,neverojatno ponosna na svoju podvojenu ličnost.
Ovo sam pričala Marijani mojoj pred kojih…pa…2 tjedna,tak priča nije uopće aktualna,al se ja i dalje bojim za to dijete i nadam se da joj je mamu pokupil vlak na putu kući.
Kolko puta napisah "JA" - ??
I feel - 
I need - oooo I need a friend to make me happy.
Post je objavljen 14.03.2008. u 14:06 sati.