Marketing
DE DA TI KAŽEM RUGLO II
svit iz Ruščice
Ruščičani baš neke primenke i nemaje, a kaže se, ko primenke nema, taj i ne vridi. Al, zato se oni mogu pjesmom pofaljit:
Svi su momci velike batine!
No, u Gornjoj Vrbe bi rekli: "Lud si, ko ruščička polnoćka!", "Tamo su i polnoćke lude!". Pa, kako to? Držala se polnoćka u Ruščice, kapelan iz Broda došo, jer župa je onda u Brodu bila, a momci se napili, nalizali medene rakije, pa stali s kora velečasnog orasima gađat. Kad velečasni zapjevao: "Glorija!", onda oni oraše po njem: "A, oćeš orija! Evo ti!" i nabacuj se orasima. Baš nepodobne ludorije pravili. I to je eto upamtito.
Kad smo vo već napisali, čusmo u Donjoj Bebrine da Ruščičane zovu PIJAČARI i još im pjevaje:
To su seke pijačarke,
Svaki dan su na pijaci,
S bilim lukom i krastavci!
A, od sami Ruščičana ipak saznasmo, da su ji PUŽI zvali i posprđivali im se da su "vezali puževe za rogove za obalu da im ne uteknu!". Eto, neće Ruščičani da budu bez primenke!
Znamo i jednu od ruščički zvona. Za Prvog rata osla crkvena zvona za topove, a kad je rat proso, kažu na zapovidi - ta nećemo gluvi bit, bez zvona, zvona treba kupit. I prvi je 100 forinti đed Miso Mirkovića - Keljin do, a bio med manje stojećim u selu. Zvona su u Zagrebu kupita od ljevaonice Kvirina Leviša u Ilice i na rastočiti kola išlo se u Brod na stanicu po nji, a upregli četiri konja ča (čiče) Tone Matakovića i peškirima ji okitili. Zvonima je kumovo ča Stevo Mikolčevića, jer je najviše novaca za nji do.
A, uvik je izmed Vrbe i Ruščice rata bilo. Ruščica bila ko naprednija (morda dva šuva), dućan i gostijonu imala, zabave u Ruščice bile, a
Vrbljanima to ko krivo, pa kad su ta zvona došla stali se posprđivat: - Sad Ruščičani u podne idu slušat kako zvona zvone - rekli bi - pa dokle se čuju, a legnu u jarak odma iza kuće u Donjem kraju, Bragovi se te zemlje zovu, ge bi se svako malo zvonce od crkve čulo. Onda se fale kaka su dobra zvona kupili. A šta ne odu na Jelas, pod šumu Zabranu, pa otud ne poslušaju!?
Kad su Vrbljani u Ruščicu na kirvaj, na Svetog Vinka dolazili, govorili su posprdljivo da idu na "ledene kolače" i na "ledenu pitu", jer Ruščičani su išli u Brod i na Vijušu i led sjekli, pa Dombovićevoj ledani i pivovari kod "Crnog križa" prodavali. Tako su novce zaradili, pa su mogli kirvaj tračit. E, al bilo je godina kad leda ni bilo, onda su ji istom Vrbljani zaguljivali, odakle će sad Ruščičani imat za "ledene kolače"i "ledenu pitu"?!
Kad su Ruščičani kokošiji kirvaj prominjili, spjevano im:
Prodaće i Svetog Vinku, selice u Liku!
Bebrinci se Ruščičanima jako volje posprdnit:
A momčići ko poklopčići!
U Ruščice niske tarabice,
Pa curice idu kod babice!
svit iz Brodskog Varoša
Brodski Varoš – župna crkva
Varošci su TETE kažu Slobođani. Stari Varošci i danas njeke riči muškog roda govore u ženskom rodu, a morda su se i Slobođanima rodovi pomišali?
O Varošcima je poznatija ona: "Zanašaje kola na Jelasu!"
Varoška su numera (potkućnice) mala. Nema naki prostrani, travnati avlija ko po drugi sela, pa stari rušaka, jabuka po njima. Dosad veliki dvor bijo samo u Lukića, Vinkovića, Bešlijića i u Petrovića. Al, nisu samo varoška numera mala, već su im i sva njekako grbava, sva u šreg?! Varošci ne mogu kola u dvoru okrenit, il smeta vanjska peć, stumbol, dud na kom kokoše spavaje, il zgrada kaka, baš im tisno, da baš moraje kola uvatit i zanit pa okrenit. Šta će, svit se svakako patit mora. Ni to smišno, al je smišno kad Varošci isto tako kola na Jelasu zanašaje, ge je urija, ge je prostrano da ne more prostranije bit. Kažu da su Grošini tako kola na Jelasu zanašali da guščiće ne pogaze. I, kako to tumačit? Il su Varošci osim svita, il im je zanašanje kola već u krv unišlo?
Još je nješta Varošcima u krve i to više Varoškama. Udala se Varoška u Glogovicu, pa kad su krompir vadili, ona odma stala vrpice pravit i računat pošto će vrpice krumpira u Brodu na pijace prodat. Varoške su prve piljarice, najbolja mjesta, sve bolje ćoškove na klupama na pijace imaje. Drugi se tom posprđuju, pa i u voj pjesme:
Snaše viču: "Gospa, paradajza!"
Kad će se koja cura iz Vrbe il Ruščice u Varoš udat, svit svašta naklapa i ko žali ju, šta će u tu sirotinju otić, kažu: "Je, ta nećeš se valda u Varoš udat, da te mrkva i peršin po pol glave klati?!". Žene iz Varoša su pješke na pijac u Brod prodaju nosile, u velikim korpama na glave. Joj, snašama vrat utone noseć, a priko korpe peršin i mrkva, zbilja njekad, objesi se do vrata i lamata. Pa se to rano, za tavna kretalo da bolje mjesto na klupama uvatiš, snaše se žureć kroz Klasiju u mraku potepljale, korpe znale sa glave spast, prodaja se rasut. A koliko put su i u Bosanski Brod, priko gvozdene ćuprije, prodaju na tamošnji pijac nosile. Sve smo vo u Ruščice čuli, jer oni su ko bogatije selo bili (moš mislit koliko bogatije, to treba Varošce pitat) i na kolima su sa prodajom u Brod išli.
Ako će se pak momak iz Ruščice sa Varoškom ženit, svjetuju ga: "Nemoj se iz Varoša ženit, nemoj se priko Frincovke ženit, one su sve mušičave, andrnjaste!". Eto, tako iskustvo imaje muški iz Ruščice, koji su se sa Varoškama poženili. Za nji su Varoške svojeglave, a danas bi rekli emancipirane, ne daje nase i pridase, pa to muškima ne odgovara.
Frincovka, Fricovka, zvala se ćuprija (most) na Glogovice iduć iz Broda u Varoš, od te je ćuprije njekad varoški atar počimo. Tu je ćupriju još barun Trenk do napravit, a on je nadimak Fric imo, pa je tako i ta ćuprija Fricovka nazvana.
No, unatoč tom posprđivanju, svit se iz Varoša, Ruščice i Gornje Vrbe još najviše mišo, jer to je jedna brodska župa bila. Svako je voljijo u svoje župe ostat i ge najviše svog roda ima.
svit iz Zoljana
Zvonko Jukić – Pašnjak
Zoljanci su POJATARI - "Koliko kuća, toliko pojata!" govore u Svilaju. I zbilja, do skora u Zoljani struka kuća, a odma priko druma brvnane pojate za marvu bile.
Zoljani su i najmanje selce u Brockoj posavine. U veliki sela kažu: "Odajuć kroz selo, ne moš Očenaš izmolit!", "Ako u selo na koli dolaziš, još ti šarage u selo ne uniđu, a rudo je već iz sela izišlo!".
Kad Sredančane pitate koliko su Zoljani selo, kaza' će: "Ko pičji zalizak!", pa ko zna kolika je ta ženska stvar, sad zna i koliki su Zoljani.
Post je objavljen 19.03.2008. u 00:05 sati.