Koliko sam puta pogrešno protumačio znakove kojima mi moj pas nešto želi reći...mogu si samo zamisliti koliko ću još puta napraviti istu pogrešku...mogu si samo zamisliti...
Ah, jel taj pas nesretan sa mnom...ja se stvarno trudim da ga što bolje razumijem i da on mene što bolje razumije...ali ima dana kada u ništa više nisam siguran...
Recimo dan kada pas niti sekunde nije sam...dobije na vrijeme i sa voljom sve one osnovne pseće potrebe...vodu, hranu, šetnje za obavljanje nužde...dobije jednu dugu šetnju od preko dva sata, šetnju po šumama i gorama i kupanje u obližnjoj rijeci i igra i pse sretnemo putem i ja više s nogu padam od napravljene kilometraže i jurnjave...i onda na večer pas dobije debelu porciju maženja, ili neke igre prikladne za stan...i onda nakon takvog dana opet legne pred mene i netremice pilji i zijeva (ali ne onako umorno...nego onako...kao da nešto traži, ili čak kao da je na rubu nekakve nelagode)...i sada kako da ja to pročitam i shvatim...što mi to pas želi reći...ne razumijem...
Sve je dobio, barem mislim da je...nemam više šta za dati...a on opet kao da nešto od mene traži i kao da nije zadovoljan...ma nadam se da nije tužan...
Dao sam si u zadatak poraditi na psećem jeziku...eto...probat ću još bolje razumjeti svoga psa i probat ću se potruditi da moj pas još bolje razumije mene...eto probat ću...
Post je objavljen 10.03.2008. u 07:34 sati.