Neki dan...ono kad je nešto malo kiše polilo...ma popila zemlja skoro sve...samo si po negdje mogao naći neku lokvicu...a i blata je bilo samo u tragovima...
I tako mi u šetnju...hopa cupa sretni i veseli...gojze nam na nogama, a šape navikle i na puuuuuno gore vremenske prilike ili čak neprilike...jurcamo malo gore dolje...trava je mokra pa je potrbušno pas mokar i mrvicu blatnjav, ali sve u svemu skroz pristojno.
I tako dolazimo do jednog mjesta gdje se skuplja pseća ekipa i pustim ja pseto u igru...i dok sam dohodao do pasa...šta može biti, tren ili dva...spuštam se da izgnjavim i izmazim sve okupljene pse...i gledam u čudu...svi psi ili potpuno suhi i čisti, ili samo malčice mokri po trbuhu, a moj ludi pas je u taj tren ili dva koliko se igrao sa psima uspio svoju prekrasnu žutu dlaku pretvoriti u smeđu...kak...zakaj...pa u sekundi...
I tako smo dobili nagradu za najzmazanijeg psa u ekipi...jednoglasno...
A opet najavili kišu...i blato...i lokve...pih...tko će nas skinuti s trona...da ga vidim...
Post je objavljen 04.03.2008. u 07:45 sati.