baš se nešto mislin zadnjih misec dana koliko društvene norme utječu na ljude. oni neki poluneopterećeni, ispaljeni, normalni, poluludi, ludi, nenormalni......(zavisi kako ih ko doživljava i zove) ćedu reć da ka na njih norme baš i ne utječu.
ma šta ja znan.
meni se to ne pari tako.
mada i ja spadan među te i takve.
i ja bi to nekad nekome mogla reć da me pita.
e ali
pari mi se isto da smo apsolutno svi pod utjecajen društvenih normi, neki manje neki više, moramo bit, moramo ih poštovat ukoliko se želimo uklopit u bilo koje društvo (bar donekle civilizirano).
mogu samo počet od toga da nije normalno da hodamo liti goli zato šta nan je prevruće. ili da nije normalno da izađemo vani u šlafroku. ili pidžami. i ja to, recimo neću napravit. isto ka šta nije u redu rutavat na glas ili prdit (na glas ili u sebi), ali to ću recimo radit. isprid "onih nekih mojih koji to podnose i rade to isto" ljudi, ne baš u kafiću punome ljudi.
danas mi je jedan od "onih nekih mojih koji to podnose i rade" ljudi ispriča priču kako je na opri jedna žena pitala likara da kako će riješit problem neprđenja isprid muža. da ona to nije učinila 20 godina i da ne može. on joj je reka da to ne smi zadržavat u sebi i da neka bira vjetrovita mjesta. moj mozak uopće nije u stanju procesuirat takvu informaciju, ja uopće nisan u stanju virovat da iko na svitu nije nikad u životu (bilo to 2 miseca ili 20 godina) prdnija isprid svog životnog partnera.
mene zapravo muči jedna konkretna društvena norma.
ali ja to ne mogu napisat. mislin da ona zapravo nije moj problem, nego je problem onog nekog ko bi je možda poštiva da je na mome mistu. mislin da je to to.
a s druge su strane te norme nenormalno društvu potrebne jer nasta bi nevjerojatan kaos valjda.
znan da pizdarije pričan.
ali muči me. malo. a nisan u stanju ništa napravit.
danas san dobila napokon pinku povratnog nečeg, malkoc, vezano za tu glupu normu i to me sad zapravo još više tare. ali pozitivno tare.
ja bi sad definitivno to i to, ja bi naslikala to, u stanju san to bojama prikazat uu svojoj glavi, to šta bi ja. radi povratnog nečeg.
ja sad više ništa ne mogu reć, niko me sigurno ništa nije razumija osim možda suncokrete.
nevažno.
moran ić slikat, nema mi druge.
kad već biran opciju ne poduzest ništa.
Post je objavljen 02.03.2008. u 22:04 sati.