Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/funeralforyou

Marketing

Will You Kill Me If I Say Please?

Zašto se ljudi povjeravaju prije neznancima nego ljudima koje znaju?... Jel to zato kaj im je lakše pa ga prijatelj neće sudit, ili traži nego neutralno stajalište osobe koja ne zna ni nju niti osobu o kojoj se govori… To je stvarno čudno, jel koliko sam uspjela primjetit ljudi više vole pričat o svojim problema s neznancem nego s nekim koga znaju.. Par primjera… Uvijek kada sam u čekaonici (bilo kojoj se radi, ali evo od doktora naprimjer) ljudi počnu samo pričat i polako otvarat teme i brljat kako je njima i tako reći podjelit neka svoja iskustva s ljudima koje prvi puta vide u životu.. Koji još niti ne zna kako se zove… I tako oni pričaju skroz dok ne obave kaj trebaju i onda jedan od njih izađe van i dalje se pravi ko da tog čovjeka ne poznaje.. Ko da se u tom trenutku nije ništa dogodilo… Ko da je to bio samo jedan usputan razgovor.. Još jedan primjer nam može bit i ispovijed… Ljudi dolaze neznancu kako bi pričali o svojim grijesima i kako bi taj lik nakon par minuta zaboravio kaj je uopće čuo… Ma to je sve čudno.. Ali stvarno je dobro ponekad primit savjet iz trećeg gledišta, od nekoga tko nije upetljan u tu situaciju.. Ovako mi sa svog gledišta brijemo svoje, a ovaj sa supartničke strane svoje.. I tako nikako na zelenu granu… Ali da ljudi dođu u napast da pričaju sa strancima o svojim problemima mi još uvijek ne ulazi u glavu.. Kao prvo brijem da se njemu živo fućka dal nam je biljka uvenula ili ne (glup primjer, ali mi je prvi pao napamet) i da se nas tiče kaj se njima događa u životu.. Tako mi jednom bili na stanici, ali stvarno je dugo prošlo od tada, i žena vidi skupinu pankera ili gotičara, stvarno se ne sjećam, i ti ljudi su bili pijani.. I ona njih nekim čudom promatra.. I čim su ljudi prošli ona nama počne pričat kako to nije normalno.. Da ona isto želi malo drugačiji život, da to u njeno doba nije postojalo, da je sada taj stil postao normalan.. I odjednom se baci na temu njenih unuka, kako je ona kao mlada išla na nekakve plesove, kako je nju to veselilo… A mi jedva čekamo da bus dođe kako je više ne bi trebali slušat.. U tih 5 minuta smo saznali skoro sve iz njezine prošlosti i kako u sadašnjosti vodi dosadni život i kako ide u posjetu unucima… Ovaj post je samo ovdje jer sam si samo odjednom postavila to pitanje.. Ništa mi se ozbiljno nije dogodilo… Samo želim reći da bu čovjek radije nešto priznao nekom nepoznatom čovjeku nego najboljem prijatelju… Ali mene zanima zašto?.. Jel to zbog straha, tajni, možda čak dvostrukog života ili jednostavno ne želi da se svi detalji njenog života baš saznaju.. Ali kvragu čemu služe prijatelji nego da ih upoznamo sa svojom situacijom… Zašto prešućivat njima, a pričat nekome koga prvi puta vidiš ili čuješ… Tako se ja dopisujem s nekim dečkom s msn-a… Ne znam ga osobno jednostavno je negdje pokupio moj msn… I kada god razgovaram s njim, on meni priča kako njega njegovi prijatelji u stvari uopće ne znaju.. Da on svoje pravo lice ne pokazuje nikome… I onda mi malo priča o svojim problemima, curama.. Kada je izgubio nevinost.. Jednostavno neke stvari ja ne bi trebala znat.. Ono samo u par razgovora lik mi se totalno otvorio… Jest da je ponekad zbunjen i sve, ali opet.. Ne kužim u čem je svrha.. Ajde da se idemo upoznavat.. I da to bude više od običnog dopisivanja na msn-u… Ali ovako se čujemo jedanput u tri mjeseca, ako i toliko… Znam da se treba nać neka tema za razgovor, ali jednostavno se o nekim stvarima baš ne može tako lako pričati.. Simpa je dečko, zbunjen i sve… Ali opet.. Ja radije kažem neke stvari ljudima u facu, a neke stvari znam prešutit, ali jako rijetko, jer znam da će ih te stvari jako povrijedit… Ali kada mi dignu živce ne mogu si pomoć… E sada dal ljudi cijene moju iskrenost ili ne, nije me briga.. Ja sam svoje rekla i dalje je na njima.. I baš mi dođe jedna cura i kaže mi kako mogu biti tako izravna prema nekoj osobi, da kaj ja ne vidim da se ta osoba uvrijedi za svaki put kada ja kažem da se ne slažem s njom i kažem svoje razloge… Ja sam joj jednostavno rekla da ja neke stvari ne mogu prešutit da to ne bi bila ja, i da ako joj ne kažem bila bi totalno drugačija situacija… Neki ljudi jednostavno moraju podnosit neke ljude samo zato kaj im odmah ne kažu kaj misle o tome…. Ne želim više filozofirat… Samo ću jedno reć kaj sam primjetila… Mene vesele male stvari… Znam da nema veze s vezom, ali eto dopuna da se zna… XP..



Post je objavljen 02.03.2008. u 13:04 sati.