Zbiljam me nasmijava ovo prđenje prek novina u slučaju Gorana i kak navek veliju njegve nevjenčane skvo Tanje. Pa kaj to ni za popišat se od smeha? On njoj piše otvorena pisma. Bogati, Gorane, pa kaj nisi čul da se otvorena pisma pišeju ministrima i sličnim foteljama?! Gdo te oko tega savjetoval? Ma za pošandrcat. Sad je ono ispalo kak sam ti jebeš izvan "nevjenčanog gnijezda" i mesto da to gospodski progutaš (gospoda se more postat i s lovom, ne?) ti se uvalio ko i onomade naš drugi filmski Goran. Mesto da zagladite vi ste propali v septičku jamu. A publika u areni je super. Niko nikoga. Evo, sad se čekaju rode da donesu decu koju su anđeleki uz dodatne napore naštancali putem bezgriješnog začeća. Na stranu kaj se šibaju svi sa svima i kaj je to čist normalno da se ljudi šmajhlaju na radnim mjestima i inim društvenim kontaktima. More anonimaca svakodnevno se praši da im ni kineski bumbari nisu ravni. Bogme ne zaostaju ni oni posuti zvjezdanim drekom. U koloni takvih zadnjih dana dočuh nekoliko ziherica od kojih me jedna doslovno oborila s nejakih mi nogu. Jedan naš opla svima znan i opjevan s jednom našom opla curicom. Godine nisu važne. Tatek bi joj mogel bit i osim kaj ju praši ko tatek se za nju i brine. Naravno, ne svojim novcima. Al kaj ne znamo to nas ni ne kvači, ne dira nam ni živce ni ulkus bez obzira na ukus. I tak to ide. Sve do nedjelje kad bu se lizali oltari il pozivalo na čestitost čiji se tragovi naziru tek na čestitkama koje ionak više nigdo nikom ne šalje. šlus
Post je objavljen 29.02.2008. u 16:03 sati.