Kako smo i obećali...
Bili smo kod veterinara...
To malom ludom psu nije nikakva trauma...socijalizacija s veterinarima traje od malih nogu i to vrlo intenzivno...pa stalno smo tamo. Ljudi su OK i mali ludi pas juri u ordinaciju...uz moju podršku i pravilno ohrabrivanje mirno i bez trauma prošli smo svakojake situacije kod veterinara tako da...
Dobili smo pikicu protiv bjesnoće...pas nije niti osjetio...ja sam mu držao njuškicu i lagano ga mazio i smirivao ga glasom tako da...tko šta pikica...nismo niti osjetili.
E sad alergije...kao što sam već govorio alergije se polako poboljšavaju, i to je fakat. Šape su skroz OK, a i uši polako dolaze k sebi. E sada...zašto ono iznenadno čohanje do krvi...pas ima i upalu unutarnjeg uha...jeeeeee. To nam je standardna boljka i upalu ušiju imamo svako malo. Sada je to u blažem obliku, ali u kombinaciji s alergijom nadraženim ušima pas je vjerojatno trpio bol i iritaciju te se počeo luđački čohati. Srećom, a kao i obično, na vrijeme smo ocijenili da moramo do veterinara i sada smo dobili antibiotske kapi koje već djeluju i upala se smiruje. Vidjet ćemo kako će se sve to dalje razvijati. Uglavnom...trenutno nema čohanja, upala se smiruje, alergije se smiruju već ustaljenim tempom, plan i program imamo...tako da...nadamo se da ćemo se izboriti sa svim tim.
Onako uz put...pas od 13 mjeseci ima veterinarski dosje kojeg se ne bi posramili niti neki psi koji su doživjeli duboku starost...
Bit će to sve OK...
Post je objavljen 26.02.2008. u 07:50 sati.