Marketing
Odrastam i shvacam neke stvari... Probajte i vi jer neke stavri nije teško shvatiti...
Dan mi je počeo u 11 i to mi je baš pasalo... Ja sam vjecito umorna i pospana,ni vikendom više nemam mira... Ja nadobudno dijete sam se moral prijavit na pripreme jer ne znam kako bi ja jadna mogla živjet a da i subotom ne provodim 6 sati u školi... Jedva docekaš taj blaženi petak i onda skužiš da i nije tako blažen jerbo budeš i sutradan u subotu kad sav normalan narod spava,ti išao u školu... Školujem se 6 dana u tjednu i nije da mi to nešto pomaže u životu... Ajde tješi me jedino da na pripremama ne dobivam ocjene tj.jedinice jer skupim ih dosta i preko tjedna...
Ma žalosno je to što jedinice nema zbog neznanja jer me puklo da cu cetvrti r. završit dostojanstveno,bez nerviranja ko na polugodištu... Imam jedinice zbog pričanja pod satom al fascinira me to da ja dobijem jedan a profa si nikad nije pomislila da ja ne pričam sama sa sobom... Al dobro ajde da volim pričar priznam al kad dobim jedan iz matematike jer spavam pod satom pa to je vec too much... Jednom u životu zaspem jerbo me svladao umor i to se evidentira u imenik mareko supač... Al zanemarimo jedinice ima još nešto interesantno u toj ustanovi koju pod hitno treba zakonom zabranit... Čak i kad se trudim oko toga nastaje problem... Briljiram na testu da bi me gospon profesor pri upisivanju ocjena pitao od kog sam prepisala??? Pa jel vi znate kako je teško suzdržat se da ga ne natjerate da proguta taj test... Ja crnčim nad knjigom + pod testom sjedim njemu ispred nosa a on tako... Ma reko zajebi...
I tako vam meni dani prolaze,tragam za pravdom koje nema... Al ne žalim se,imam život i vrijeme je da ga naucim cijeniti... Nekad je teško i cini se da nema izlaza ali ima ga i samo treba imat prave ljude oko sebe koji ce vam ga pokazat... Ja ih imam i na tome im veliko hvala... Nemam savršen života niti ga želim,bolje ovak... Onda više cijenimo male stvari koje life cine boljim... Nikada nemojte tražiti puno od života jer puno nečega je teško svladati,tražite male stvari s kojima cete se moci nositi...
Treba živjeti iz dana u dan jer svaki dan nosi nešto novo,svaki dan vidite,cujete i osjetite nešto novo... Svaki dan je novi korak i jednog dana cete koracima doci ondje gdje želite ali pazite kako koracate... Nemojte nikoga gaziti i nedajte da vas gaze... Nekad cete biti preumorni,preslabi ili prebezvoljni za sljedeci korak al napravite ga... Nema veze dal je on pun snage,volje,ljubav ili nije... Glavno da je korak i glavno da ga napravite i proživite i taj dan a sutra ce biti lakše jer ipak imate korak za manje napraviti... Ne pitajte me odakle odjedanput ovaj think positiv stav...
Razmišljam iz dana u dan i svaki dan saznajem nešto novo... Nedavno sam saznala da kad ste u bedu i tužni i depresivni ne pomažete nikome a najmanje sebi a kad ste veseli,puni optimizma onda možete nekome i pomoci,pa makar s jednim osmjehom... Pa svakome je njegov problem najveci i ne zna kako bi s njim a tuđi problemi su nam najmanja briga... Al stanite na trenutak pa razmislite... Dali je gore biti slijep ili dobiti jedan u školi? Dali je gore biti gluh ili prekinuti s dečkom? Dali je gore biti nepokretan ili imati loš dan? Jedan se može ispraviti al dar vida se s razlogom zove dar i neki ga nemaju niti ce ga ikad imati... Lako je naci novog dečka a teško je živjeti u tišini... Loš dan ce proci a invalidska kolica ce ostati... Shvacate šta želim reci??? VAŠ PROBLEM NIJE TOLKO VELIK... Zdravi ste,živi ste i šta bi vi više??? Život su vam dali roditelji a na vama je kakav ce on biti... Ne tražite srecu u dečkima,prijateljima,hobijima,knjigama,kompjutorima jer sreca je u vama,samo ju trebate pustiti van i dati joj da živi...
Sve vas voli vaša one and only ELLA 
Post je objavljen 21.02.2008. u 21:22 sati.