Bili u šetnji po standardnom terenu...niš novo niš posebno...
Ali...mali ludi pas je uhvatio u nos nekakav miris...i nije ga puštao...njušio je i upijao svaki dostupni gram zraka i zemlje i trave...nije prestajao. Pa potrči s njuškom uronjenom u travu pa se vrati pa podigne njušku u zrak i zamišljeno stisnutim okama upija mirise koji kruže. Pa krene lijevo pa krene desno...pa se zavrti u krug pa krene kopat rupu pa gurne njušku u rupu pa kihne i odjuri dalje s njuškom uzdignutom do maksimale.
Ishodali smo tako jedno dva kilometra i pas nije prestajao. Odlučih da krenemo uz put potražiti neke pseće frendove da se malo poigramo...i tako i bi...jedno dvadesetak minuta igre sa psima...sasvim normalne i uobičajene.
Sve to skupa trajalo je nekih sat vremena...uz jutarnju šetnju od preko sat vremena sasvim dovoljno.
I kad smo došli doma pas je nakon klopice počeo kljucati...kao malo dijete kojem se spava, a bori se protiv sna svim silama...i pada psu glava i oči mu se sklapaju i zahrče tako pas blaženim snom.
Umorio se od njuškanja?
Post je objavljen 21.02.2008. u 07:36 sati.